Eto prođe nama još jedna zima, dođe proleće, a mi sa kupovine gasa kojeg nema spadosmo na prodaju magle koje imamo u izobilju. Otkako je ova S.E.K.A. počela da se razmahuje, naši političari sve više i više nalaze sve sumanutija objašnjenja za jadno stanje u kome se nalazimo. Pa nam tako ministar ekonomije govori kako niko od nas nije za svog života doživeo ovakvu krizu a zaboravlja da još uvek ima (doduše malo) živih svedoka krize iz 1929. godine. Nije da nam oni nešto mogu specijalno pomoći oko krize, ali čisto da se zna, još su živi neki koji su tih godina bili deca i tinejdžeri, a nađe se i poneki malko stariji. Ipak, mislim da su šampioni prodavanja magle ministarka Dragutinović i premijer Cvetković, a tu odmah iza njih visoko se kotira i mili nam (i lepi) predsednik Boriša, koji kako mu to ime kaže prosto izgara u borbi sa krizom oko nas.
Pa da krenemo od prvog ministra, iliti premijera Cvetkovića. Kaže tata brada kako ćemo mi krizu preživeti i kako ćemo isplivati. I pored tog ihtiološkog termina isplivati, mene nekako uvek pre kopka ono pitanje, a kako sekira pliva u vodi? Jer mi, hteli vi to da priznate ili ne, upravo tako plivamo u ovim opasnim vodama. Naša ekonomija nije na staklenim nogama, ona noge uopšte i nema. A to se vrlo lepo pokazuje ovih dana, kada i najveći među našim poslodavcima prodaju deo imovine da bi se spaslo što se spasti može. Sumoran je podatak da su računi preko 60 000 preduzeća u Srbiji u blokadi, zbog nemogućnosti plaćanja pristiglih obaveza. Podjednako je sumorna i činjenica da država i dalje naplaćuje pdv unapred, pre nego što firmama legne na račun novac od prodaje robe, čime država svesno tera preduzeća u propast. Pa pobogu ljudi, to se kosi sa zdravorazumskim razmišljanjem. Koliko ja znam jedino je ludi Marko Kraljević uspešno cedio suvu drenovinu, niko više. Ali taj je ujedno i orao drumove i opijao svog šarca, što mu svakako ne govori u prilog.
Sad kad smo videli gospodina Cvetkovića i njegove šarene laže, svakako vredi govoriti i o izjavama gospođe Dragutinović datim u poslednje vreme. Od kad je na ovoj funkciji, ova gospođa samo sipa p(ate)(oe)tične (čitaj kako želiš) izjave. Prosto se čudu načuditi ne mogu. Evo i primera od pre nekog dana. Predstavljajući novi paket mera koji će spasiti nacionalnu ekonomiju, ministarka je izjavila sledeće: “Dakle ja se zaista ponekad osećam slično onim ljudima koji su prvi put zakoračili na Mont Everest. To su bili konstantno promenljivi olujni uslovi. Recepata, na žalost, nema, i ne zna se kakav će svet biti ni sutra, ni u bliskoj budućnosti, a naročito u vremenskom horizontu od šest do 12 meseci.”
ALO BRE ŽENO!!!! Kako možeš da kažeš da recepata nema, pa vi ste ti koji ste se laktali da upravljate ovom nesrećnom S(ubu)rbijom! Kriza ne opravdava vaše neznanje i ponašanje. Ako već nemate dar vizije, a onda bar učinite sve da olakšate postojeće stanje. Zamenite plaćanje PDV-a unapred naplatom po realizaciji, smanjite dažbine firmama koje još uvek pokušavaju da rade (one koje su stavile katanac u bravu ionako više ne možete da spasite), naterajte banke da smanjuju kreditne stope, jer kriza je i u Francuskoj i u SAD, pa tamo nema kamata od 20 i više posto, naterajte NBS da smanji svoje referentne kamate, smanjite broj zaposlenih u državnoj administraciji, smanjite broj ministarstava i parazita u njima. A vezano za ovu poslednju stavku; zanimljivo je da svi govore da to neće doneti uštede, jer 5 ministara i 20 državnih sekretara i šta ti ja znam koliko osoblja nije neka ušteda. Indikativno je, bar meni, da niko ne pominje da svako to ministarstvo koje bi se ukinulo ili pripojilo nekom drugom ministarstvu ima neki svoj budžet. Kada bi došlo do spajanja ili ukidanja pojedinih ministarstava i ti budžeti bi bili ukinuti ili utopljeni u novo nastalu tvorevinu. Eto i tu prilike za štednju, primerice ministarstvo A je utopljeno u ministarstvo B; tom prilikom 70% budžeta ministarstva A je spojeno sa budžetom ministarstva B, a 30% je vraćeno u budžet rep. Srbije. I eto uštede. Sad će neki povikati kako će to uticati na krajnje korisnike ministarstva A. Pa prosto je vidljivo da će već i ovako kako je biti ekstremno smanjena davanja iz svih ministarstava, pa samim time kada bi se dva ministarstva spojila u jedno jasno je da neće biti toliko pažnje posvećeno radu utopljenog ministarstva, čim je odlučeno da se ono ukine. Kriza je, mora da se štedi. Neki deo budžeta ukinutog ministarstva ipak o(p)staje i sa tim može da se barata, koliko god to malo bilo.
Elem, gledam sinoć predsednika Borišu u Utisku Nedelje. Ljudi moji, koja je ono demagogija. Te svi problemi su nasleđeni, kao i višak kadrova, kao i izgradnja T.C. Ušće, pa ovo, pa ono. Pa majku mu, skoro je godinu dana od kako je ova vlast izabrana na izborima i oni još uvek ne mogu ni da počnu da rešavaju nasleđene probleme. Pa kam' onda tek ostvarivanje obećanog sa izbora (200 000 novih radnih mesta, beli Šengen, investicije, etc., etc.)? Da li mi to treba da čekamo neke nove izbore u budućnosti da bi smo opet rešavali probleme? Kaže predsednik, moramo da naučimo nove veštine da bi smo opstali i preživeli. Pa šta da uči ona šnajderka koja 30 godina sedi za šivaćom mašinom u nekom pogonu tekstila negde u pripizdini u Srbiji? Heklanje? Kukičanje? Kako servisirati šivaću mašinu? Pa onda još dodatno kao vrh vrhova na sve prethodno rečeno, kao dobar primer svoje tvrdnje navodi onog mladog doktora iz Kragujevca (bio jedan od utisaka) koji mora da se stručno degradira i od doktora medicine postane medicinski tehničar da bi možda imao šanse da se zaposli. A momak ima prosek ocena preko 9???? I pri tom svesno kaže da zna da to što radi mu verovatno neće koristiti ovde, ali preko grane možda da... Dajte predsedniče, nemojte nas zavitlavati!!! Pa jel' to poruka današnjim studentima (a sutrašnjim stručnjacima)? Šta to treba da znači? Studirajte vi, punite budžete fakultetima, a sutra upišite ponovo srednju školu ili završite neki zanat. U zemlji koja ima oko 5% fakultetski obrazovanih ljudi, vi poručujete mladima da se usavršavanje ne isplati?
Bre predsedniče, ako ćete već da nam prodajete maglu, onda bar stavite tablu sa cenom, pa da znamo pošto košta to vaše ludiranje. Ne znam kako ste vi (dragi čitaoci ovog bloga, ako vas uopšte ima) glasali, ali ja sam glasao za ove predsednikove ljude (kao manje od dva zla) i sad se osećam poprilično nasankano. Ono što me najviše srdi je to što ću još neko vreme morati da sačekam do sledećih izbora, pa da im jasno poručim šta mislim o svima njima (levima i desnima, centru i periferiji). Vidim da je ponovo došlo vreme da zaokružujem sve kandidate za listiću i dopisujem "dajte nekog drugog, ovi ne valjaju ni jabuke da beru".
Pa da krenemo od prvog ministra, iliti premijera Cvetkovića. Kaže tata brada kako ćemo mi krizu preživeti i kako ćemo isplivati. I pored tog ihtiološkog termina isplivati, mene nekako uvek pre kopka ono pitanje, a kako sekira pliva u vodi? Jer mi, hteli vi to da priznate ili ne, upravo tako plivamo u ovim opasnim vodama. Naša ekonomija nije na staklenim nogama, ona noge uopšte i nema. A to se vrlo lepo pokazuje ovih dana, kada i najveći među našim poslodavcima prodaju deo imovine da bi se spaslo što se spasti može. Sumoran je podatak da su računi preko 60 000 preduzeća u Srbiji u blokadi, zbog nemogućnosti plaćanja pristiglih obaveza. Podjednako je sumorna i činjenica da država i dalje naplaćuje pdv unapred, pre nego što firmama legne na račun novac od prodaje robe, čime država svesno tera preduzeća u propast. Pa pobogu ljudi, to se kosi sa zdravorazumskim razmišljanjem. Koliko ja znam jedino je ludi Marko Kraljević uspešno cedio suvu drenovinu, niko više. Ali taj je ujedno i orao drumove i opijao svog šarca, što mu svakako ne govori u prilog.
Sad kad smo videli gospodina Cvetkovića i njegove šarene laže, svakako vredi govoriti i o izjavama gospođe Dragutinović datim u poslednje vreme. Od kad je na ovoj funkciji, ova gospođa samo sipa p(ate)(oe)tične (čitaj kako želiš) izjave. Prosto se čudu načuditi ne mogu. Evo i primera od pre nekog dana. Predstavljajući novi paket mera koji će spasiti nacionalnu ekonomiju, ministarka je izjavila sledeće: “Dakle ja se zaista ponekad osećam slično onim ljudima koji su prvi put zakoračili na Mont Everest. To su bili konstantno promenljivi olujni uslovi. Recepata, na žalost, nema, i ne zna se kakav će svet biti ni sutra, ni u bliskoj budućnosti, a naročito u vremenskom horizontu od šest do 12 meseci.”
ALO BRE ŽENO!!!! Kako možeš da kažeš da recepata nema, pa vi ste ti koji ste se laktali da upravljate ovom nesrećnom S(ubu)rbijom! Kriza ne opravdava vaše neznanje i ponašanje. Ako već nemate dar vizije, a onda bar učinite sve da olakšate postojeće stanje. Zamenite plaćanje PDV-a unapred naplatom po realizaciji, smanjite dažbine firmama koje još uvek pokušavaju da rade (one koje su stavile katanac u bravu ionako više ne možete da spasite), naterajte banke da smanjuju kreditne stope, jer kriza je i u Francuskoj i u SAD, pa tamo nema kamata od 20 i više posto, naterajte NBS da smanji svoje referentne kamate, smanjite broj zaposlenih u državnoj administraciji, smanjite broj ministarstava i parazita u njima. A vezano za ovu poslednju stavku; zanimljivo je da svi govore da to neće doneti uštede, jer 5 ministara i 20 državnih sekretara i šta ti ja znam koliko osoblja nije neka ušteda. Indikativno je, bar meni, da niko ne pominje da svako to ministarstvo koje bi se ukinulo ili pripojilo nekom drugom ministarstvu ima neki svoj budžet. Kada bi došlo do spajanja ili ukidanja pojedinih ministarstava i ti budžeti bi bili ukinuti ili utopljeni u novo nastalu tvorevinu. Eto i tu prilike za štednju, primerice ministarstvo A je utopljeno u ministarstvo B; tom prilikom 70% budžeta ministarstva A je spojeno sa budžetom ministarstva B, a 30% je vraćeno u budžet rep. Srbije. I eto uštede. Sad će neki povikati kako će to uticati na krajnje korisnike ministarstva A. Pa prosto je vidljivo da će već i ovako kako je biti ekstremno smanjena davanja iz svih ministarstava, pa samim time kada bi se dva ministarstva spojila u jedno jasno je da neće biti toliko pažnje posvećeno radu utopljenog ministarstva, čim je odlučeno da se ono ukine. Kriza je, mora da se štedi. Neki deo budžeta ukinutog ministarstva ipak o(p)staje i sa tim može da se barata, koliko god to malo bilo.
Elem, gledam sinoć predsednika Borišu u Utisku Nedelje. Ljudi moji, koja je ono demagogija. Te svi problemi su nasleđeni, kao i višak kadrova, kao i izgradnja T.C. Ušće, pa ovo, pa ono. Pa majku mu, skoro je godinu dana od kako je ova vlast izabrana na izborima i oni još uvek ne mogu ni da počnu da rešavaju nasleđene probleme. Pa kam' onda tek ostvarivanje obećanog sa izbora (200 000 novih radnih mesta, beli Šengen, investicije, etc., etc.)? Da li mi to treba da čekamo neke nove izbore u budućnosti da bi smo opet rešavali probleme? Kaže predsednik, moramo da naučimo nove veštine da bi smo opstali i preživeli. Pa šta da uči ona šnajderka koja 30 godina sedi za šivaćom mašinom u nekom pogonu tekstila negde u pripizdini u Srbiji? Heklanje? Kukičanje? Kako servisirati šivaću mašinu? Pa onda još dodatno kao vrh vrhova na sve prethodno rečeno, kao dobar primer svoje tvrdnje navodi onog mladog doktora iz Kragujevca (bio jedan od utisaka) koji mora da se stručno degradira i od doktora medicine postane medicinski tehničar da bi možda imao šanse da se zaposli. A momak ima prosek ocena preko 9???? I pri tom svesno kaže da zna da to što radi mu verovatno neće koristiti ovde, ali preko grane možda da... Dajte predsedniče, nemojte nas zavitlavati!!! Pa jel' to poruka današnjim studentima (a sutrašnjim stručnjacima)? Šta to treba da znači? Studirajte vi, punite budžete fakultetima, a sutra upišite ponovo srednju školu ili završite neki zanat. U zemlji koja ima oko 5% fakultetski obrazovanih ljudi, vi poručujete mladima da se usavršavanje ne isplati?
Bre predsedniče, ako ćete već da nam prodajete maglu, onda bar stavite tablu sa cenom, pa da znamo pošto košta to vaše ludiranje. Ne znam kako ste vi (dragi čitaoci ovog bloga, ako vas uopšte ima) glasali, ali ja sam glasao za ove predsednikove ljude (kao manje od dva zla) i sad se osećam poprilično nasankano. Ono što me najviše srdi je to što ću još neko vreme morati da sačekam do sledećih izbora, pa da im jasno poručim šta mislim o svima njima (levima i desnima, centru i periferiji). Vidim da je ponovo došlo vreme da zaokružujem sve kandidate za listiću i dopisujem "dajte nekog drugog, ovi ne valjaju ni jabuke da beru".
