Majstori, majstori

Eto, desi mi se juce (subota uvece), po prvi put od kad sam gazda na stan, da mi pukne vodovodna cev u stanu. Nije neka stvar, ali kad ti se nesto desi prvi put, bude zanimljivo. Elem, pukla cev, a voda curi ispod prekidaca za svetlo u kuhinji, niz plocice, pa na pod. Da ne poverujes, curi voda preko struje, a nikog ne ubiva, svetlo gori normalno i sve to.

Ok, okrenem ja caleta, dodje on, sidjemo u podrum i zavrnemo ventil za vodu za celu vertikalu koja dovodi vodu do sudopera. I fakat prestade curenje. Ok, bar smo skapirali gde je kvar. Jos samo da skapiramo kako ta cev ide, pa da nam bude jasnije odakle voda iz prekidaca za svetlo. No, bilo kako bilo, pozovemo mi Sluzbu za intervencije Gradskog stambenog, posto su jel'te cevi u zidovima njihov deo posla (zato im i placamo infostan svaki mesec). Javi se cika, prilicno brzo, otkud znam, mozda zato sto je subota uvece, pa nema puno posla. I objasnim ja njemu nekako sta i kako, kad on, ni pet ni sest:
"Znate sta, subota je uvece, nase ekipe su vec unaokolo na terenu. Vi ste vodu zatvorili, znaci ne curi, hajde onda sutra ujutro, posle 8 prijavite kvar, pa ce neko doci.OK?"
"OK."

Prespavamo ti mi tu noc, dodje nedelja ujutro. Ne budem ja lenj, vec u 9 casova vrtim broj od sinoc. Javlja se neki drugi cika (jutarnja smena, sta li vec?) i opet ista prica. Ja njemu objasnjavam odakle curi voda, on meni ne veruje, ali dobro, ako je cev u zidu, to je vec njihov posao, poslace oni nekog, samo da jos nadju tog nekog ko ce da stemuje na nedelju ujutro i to jos na Sv. Savu. Kao da pomenuti svetac ima neke veze sa vodom i vodovodnim cevima?

Na te reci meni malo duh klonu, no racunam na dobrotu medju ljudima, pa jos na sveca, reko' nece valjda na crveno slovo da se usude da prekrse obecanje. I stvarno, dodjose dvojica majstora, jedan mladji i jedan stariji. Opet ja objasnjavam, a oni zagledaju, pa pogledaju, pa gvire, zaviruju i sve tako. Valjda to majstori svi tako rade. I konacno onaj mladji kaze onom starijem:

"Ljubo, donesi hilti."

E sad, znam ja kad se donosi hilti da to ne valja. Bice busenja i rusenja, ali sta cemo, ne moze cev drugacije da se popravi. Ode Ljuba, dodje Ljuba i nosi ogroman plasticni kofer, a u njemu hilti. Nikad veci hilti video nisam. Poveze to mladji majstor na struju i udri. Prsti malter, prste plocice, ma zid bre prsti na sve strane. Probije se on kroz to sve do cigle i konacno napipamo mi cev. E sad je vec lakse. Napravimo majstori i ja pauzu, zena skuvala kafu, pa da se ne ohladi. Tek u po kafe opet ce mladji majstor:

"Moramo da skinemo ovaj kuhinjski element, a i onaj u hodniku. Moracemo da pridjemo cevi i sa druge strane."

Auh!!! Nista, popijemo kafu do kraja, ispusimo jos po cigar, pa na posao. Kuhinjski element ode bez jauka, ocas posla, ali viseci element od garderobera vec teze. Kad ga je majstor Muja pravio jedva ga uglavismo, posto zidovi u mom stanu odbijaju da se povezu pod pravim uglom. No, bilo kako bilo, uz malo skidanja lajsne oko vrata za ulaz u kuhinju i malo povuci potegni skidosmo i taj element. Mladji majstor opet navali na hilti, razvali mi pola zida izmedu kuhinje i hodnika i onda veselje. U po cevi kabl za struju. Sto bi se reklo u knjigama vidi sliku, a ima i vidoje.

Slika 1. Kako se vezivala struja uz vodu

Slika 2. Kako je trebalo da bude, a kako jeste (crveno - idealna putanja, plavo - stvarna putanja)

Tek tada je svima (majstorima i meni) sinulo kako je voda izbijala na prekidac za struju. Cev je pukla iznad ili u neposrednoj blizini ukrstanja sa kablom za struju, da bi voda potom curila niz kabl sve do skretanja zice ka prekidacu i potom izbijala u samo kuciste prekidaca, ispod kojeg je izbijala napolje, preko plocica i niz zid na pod. Dakle, da "remiziramo" "majstori, majstori" su, videvsi rupu za vodu i cev ubacenu u nju odlucili da bi im to bilo idealno da sprovedu struju, jel' bi eto kabl mogao da se veze za cev. Bas divno. Cinjenica da to nije dozvoljeno i da po projektu sigurno nije tako stajalo ucrtano ko mari. To sto su tako mogli da naprave kurcshlus po celom ulazu i sto je mogao neko da pogine, nikom nista. Bole njih briga, do tad ce vrli crnotravci vec da dundjerisu ko zna gde po svetu, a mozda ce i biti pokojni od ciroze jetre.

Upravo ovde se i vidi problem koji Srbija ima. Dokle god se ovakve stvari desavaju i narocito dok se tolerisu (jer majstori ce uvek biti majstori, ali zato postoje kontrole koje ovo moraju da sprecavaju) nema Srbiji napretka. Tek kada od onog najnizeg, pa do onog najviseg svi budu postovali propise i zakone mozemo krenuti napred.

Zato pamet u glavu Srblji, da i vama ne bi dolazio majstor Ljuba sa hiltijem.

Siptari su leteli u nebo, a "Srbi" su palili pekare

Svi sigurno znate za slucaj paljenja pekare Violeta u Novom Sadu, naravno, preko cuvenog snimka paljevine koji se pojavio na YouTube-u nedavno. Pocinje snimak recenicom: "Reci svima ko si, ne stidi se svoje vere i budi ponosan sin pravoslavlja." nakon cega, uz oficijelnu himnu Srbije ide slikopis (da ne kazem video zapis) paljenja same pekare.

Juce, u neko doba pojavljuje se vest kako je novosadska policija rasvetlila slucaj i kako su privedeni tamo neki klinci. I prvo sto upada u oci su svakako imena potpaljivaca. Rudolf R., Holik N., i M.M. su potpalili, a angazovao ih Jovan Š., dok je snimatelj bio Bojan J.

Ok, zanemarimo angazera i snimatelja koji su ocito Srbi i moguce (bar u svojoj glavi) pravoslavci, ali sta ovi Rudolf R. i Holik N. (M.M.-a izostavljam, posto mu ne vidimo ime) tu traže? Po imenima ne deluju kao Srbi, pre Madjari, mozda cak i neki Nemci ili Slovaci, Rusini, sta li vec. Kako se to oni nadjose medju "pravoslavnim" Srbima koji brane otecestvo, veru i krs' casni?

Nije li to mozda sindrom neceg drugog? Onako, na keca, rekao bih da je to sindrom gluposti, koja je beskonacna (bar ako je verovati A. Einstein-u) za razliku od univerzuma, ali nakon malo vise razmisljanja, mozda to i nije pravi odgovor, ali jeste deo istog.

Godinama unazad, u Vojvodini vladaju ekstremi. Od pocetka 90-tih godina XX veka i proterivanja jednog broja ne Srba (Hrtkovci i slicno) iz i u Vojvodini pocinju sve vise da
se pojavljuju i obitavaju razne neke organizacije zasnovane na nacionalizmu, sovinizmu, izolacionizmu i slicno. I nisu samo Srbi ti koji to organizuju. I Madjari imaju svoju organizaciju nazvanu Omladinski pokret 64 zupanije koji propagira reviziju Trijanonskog (Versajskog) sporazuma, a samim tim i reviziju granica u Centralnoj Evropi i na Balkanu. Srbi imaju recimo srpski narodni pokret Svetozar Miletic koji mozda ne trazi promenu granica ali hoce da uveca i ojaca srpstvo medju Srbima. A tu su i Obraz i pokret 1389 koji se vec na naslovnoj strani dici slikama haskih optuzenika R&R, a o programima da i ne pricamo.

Dodatno, treba obratiti paznju da je u Vojvodini SRS najjaca pojedinacna stranka. A svi znamo kakav je njihov program (Karlovac - Karlobag - Virovitica je i dalje granica Srbije u njihovim glavama, koliko god im americki marketinski strucnjaci savetuju da to ne pominju na svojim predizbornim okupljanjima).

Treba li onda da cudi sto su se oko paljenja pekare ciji je vlasnik Albanac nasli Srbi i Madjari (ili sta vec da su oni momci)? Oni su jednostavno produkt sredine u kojoj odrastaju, gde se svaka strana poziva na svoj nacionalizam, kao na Bogom dato pravo da se odbrani svoje "ugrozeno" postojanje. A sve to, opet bar kako ja to vidim, proistice iz loseg standarda zivljenja i nezaposlenosti, jer kad nemas nesto da te obuzme od 9-17, zaludan ti mozak postaje djavolje igraliste.

Zato, poruka drzavi i ovima sto su trenutno na vlasti. Poslovi nama trebaju. Radna mesta i kakve takve pristojne plate. Jer samo tako mozete da se izborite protiv nacionalista i ekstremista svih vrsta. Setite se samo Vajmarske Nemacke, u kojoj je Hitler upravo i dosao na vlast zahvaljujuci tome sto je zemlja bila u zestokoj ekonomskoj krizi i sto je obecavao da ce uposliti Nemacku i zastititi Nemce od "drugih".

Trange Frange i Tante za Kukuriku.

E pocelo je. Jos se prvi krug nije ljudski ni ohladio u grobu, a ono vec pocelo. Ma ne, ne, ne mislim na kampanju za drugi krug (mada ono jes' i ona je pocela) vec na trange frange i tante za kukuriku. Prevedeno na knjizevni srpski, pocela je trgovina.

Ali nije to ona trgovina tipa:

"A sta cete vi komsija?"
"Pola 'leba, salame i jogurt."
"100 dinara"

Ovo je trgovina tipa:

VK: "Halo Borise, kako brat? Oteo Bebi slatkis? Cccc... nikad od njega covek postati nece. Nego, Borise, jel' tebe interesuje moja (mlaka) podrska? Imam jednu na lageru, malo koriscenu, jeftino, samo NIS i gas. Cijena, prava sitnica."

Svaka aluzija na svima nama dragog i nikad prezaljenog Sir Olivera na hrvastini je namerna.

Dakle, danas, dana Gospodnjeg 22.01.2008. godine vlada Republike Srbije (da, da ona skupina amatera sto ih gotovo svako vece vidjate na dnevnicima PTC 1, ukoliko ga gledate) raspravljala je o potpisivanju energetskog sporazuma sa CCCP (SAMO SLOZNO, SRBIJU RUSIMA (dati)) mamutom GASPROMOM.

Dakle, resila Vlada, da ne kazem resio Voja dati NIS i gas Rusima. Ok, na prvi mah nije to lose, pomislili bi ste. Dobicemo gas od najveceg svetskog proizvodjaca, po povlascenim cenama, sigurna nabavka, nema posrednika, mozemo jos nesto i da zaradimo ako ga preko Srbije budemo valjali drugima, etc, etc...

No, da u tom cucu ne grmi zec (a i obratno) vidi se vec iz same tajnovitosti oko tog sporazuma. Nit' se tacno zna koliko Rusi cene NIS (mada je Mladjo onomad rekao 400 milki mostova EU) niti sta ce s njime raditi. A osim toga, prodaju li ga Rusima racunajte da ce jos nekoliko godina gorivo biti ovoliko lose koliko vec jeste, jer cemo kao i do sada uvoziti rusku naftu tipa ural, punu sumpora i gluposti koje nase rafinerije, u stanju u kakvom su ne mogu da eliminisu. A osim toga, izgrade li Rusi taj gasovod uopste, mi cemo i dalje placati tranzitnu taksu za prenos gasa, samo ne sad samo Madjarima, vec i Bugarima, jer gas ne moze da preleti (mislim moze gas da leti, ali ne ta vrsta gasa koja nama treba, vec vise nasi sopstveni gasovi) Bugarsku da bi stigao do Srbije preko Juznog (po)toka. Tako da, ako sada placamo Madjarima 60 milki, toliko cemo verovatno i Bugarima placati, ergo 60+60=120 milki eura. Ako, kao sto to nasi ministri predstavljaju budemo zaradjivali oko 200 miliona (malo verovatno) za transport gasa kroz nasu teritoriju i dalje smo "samo" 80 miki u plusu, a ne 200.

Elem, da se vratimo na originalnu pricu zbog koje sam sve i poceo da blogujem. Znaci, Voja ponudio podrsku, ali ako se potpise. I ni pet ni sest Tadic potpisao, DS podrzao, G17 nije bio na sednici i na kraju ce Boris i Voja, to su druga dva, u Moskvu (ne u hotel, nisu ljubavnici, vec u grad na istoimenoj reci) da sa Vladimirom Vladimirovicem potpisu sproazum. Je*ote Bugarima je isti bar dosao na noge. Ovi nasi moraju da o drzavnom trosku putuju za Moskvu i da potpisu sporazum kojim ispod svake cene daju drzavnu naftnu industriju ruskoj mafiji. E Srbijo sta si docekala, a sve to zbog pisljive podrske oko 7% glasaca (mada je i to pitanje, posto su ti glasaci Veljini, a njih pre zamisljam kao osobe blize mentalnom sklopu prosecnog srpskog radikalskog glasaca, nego glasaca DS-a).

E majke mi, zbog ovog cu jos i da glasam za radikale (mada i oni podrzavaju potpisivanje sporazuma, kao sto je to mali Tomica napisao tavarishu Vladi u svom pisamcetu).

OK i sta sad?

Behu izbori, glasasmo i dobismo rezultate

Toma - 39,4 %
Boris - 35,4 %

Ostali, smesno.

I sta sad?

Pre izbora razni "analiticari" ukazivase da ako izadje veci procenat glasaca to bolje po Borisa. E pa gospodo "analiticari" diplome u fisek, u fisek kestenje, pa mars na ulicu da ih prodajete. Je*es takve analiticare. Izadje preko 60% ljudi i opet Toma dobi sto pedeset hiljada glasova vise od Tadica. Sreca pa se ne kladim, jer da sam poslusao analiticare, izgubio bih pare.

Meni bar, nekako sad dolazi u pamet odakle Tomi tih dodatnih 150 000 glasova u odnosu na izbore od pre nekoliko godina? OK, stasale su nove generacije glasaca, neke starije generacije su napustile ovaj svet, ali opet, da obojica dobiju po 250 000 glasova vise nego pre cetiri godine? Hmmm...

Ono sto meni u svemu tome bode oci je cinjenica da je kandidat "narodnjaka" Velja - Selja dobio oko 300 000 manje glasova nego sto je njihova koalicija dobila na izborima u januaru 2006. Moguce je da se tu krije dobar deo glasova koji su otisli Tomi, posto mi je nesto tesko da poverujem da su ti ljudi dali glas Borisu Tadicu. Ono sto mi dodatno bode oci je i cinjenica da isti Selja izjavljuje da ce razmisliti da li ce podrzati Tadica, posto se ovaj nije lepo poneo prema njima. Od Kostunjavog nikakve izjave, sem tralala o tome da su izbori bili po ustavu (koji je on licno oktorisao narodu, prim. prev.). Moje tumacenje ovog je da ce narodnjaci kao i 2004. svojim simpatizerima reci, glasajte po savesti, tj. ostavice sebi prostora da kalkulisu mogu li i sa Tomom kao predsednikom da nadju zajednicki jezik (a stice se dojam da su se vec nasli na gomili pitanja).

CESID daje predikciju da ce 3/4 narodnjackih glasaca dati glas Borisu u drugom krugu, ali posle katastrofalnih prognoza za prvi krug (videti prvi link u blogu) ne verujem im vise ni rec (nije da sam im mnogo verovao i pre izbora).

I opet sta sad?

Da li nam 3. februar donosi radikala na mesto predsednika? Vrlo moguce. Ako saberemo glasove narodnjaka i deo sps-a (hej, matorci sa godinama postaju radikalni, posto su jel'te gladni, a i vec pomalo senilni, pa zaboravljaju ko ih je doveo do ovde gde su), dobijamo nedostiznu prednost za radikale, pod uslovom da Tadicu pripisemo glasove Cedinih i Pastorovih glasaca (odnos mu dodje circa 500:300 hiljada glasova u korist radikala).

Jedino sto dovodi Tadica na vlast jeste kombinacija narodnjackih, cedinih i pastorovih glasova, sto bi bilo oko 620 000 glasova, cime se anulira Tomina prednost od 150 000 + glasovi SPS-a. Hoce li to tako i biti? Hm... nisam sto posto siguran. Kostunica je u odlicnoj poziciji da ucenjuje i jedne i druge. Radikali znaju da samo sa njim mogu da racunaju na neku eventualnu vladu posle vanrednih izbora, ali ih je Kostunjavi vec jednom ispalio, a to se lako ne oprasta. Sa druge strane podrska narodnjaka DS-u znacila bi da ovi moraju posle da im jos vise popustaju, a pre svega tu za pocetak vidim popustanje oko NIS-a/GASPROM-a i prepustanje istog Rusima za male pare.

Ameri imaju odlicnu izreku za takvu situaciju: "Between a rock and a hard place". Drugim recima u skripcu smo. Naredne dve nedelje ce pokazati na koju stranu tas prevaze. 3. februar ce svakako biti zanimljiv dan.

Mislite o tome.

Nevezano za temu, Bobi Fišer (9.3.1943 - 17. 1. 2008)

Pocivaj u miru.

Jos jedan dokaz da je ljudska glupost neogranicena i neunistiva. Zbog odluke da odigra revans sa Spaskim na Sv. Stefanu 1992., a u organizaciji Jezdimira Vasiljevica, nasao se na udaru americke administracije, koja ga je proganjala do kraja zivota (a verovatno mu je i isti skratila znacajno).

Neka ti je laka zemlja.

Krsenje predizborne tisine

U Srbiji se ponovo bira. Ovaj put predsednik. Da pred sedi pred svim ostalim. U toku je predizborna tisina u medijima, ali ja hocu da je krsim. Moze mi se. Nek me kazne.

Kazu ovi izbori su vazni kao i svi prethodni, ako ne i vazniji. Kazu bira se izmedju EU i Rusije, Srbije sa Kosovom i Srbije bez Kosova. Kazu da su oni drugi izdajnici, prodane duse, fukare, placenici, itd, itd. Nude nam stotine hiljada radnih mesta, milion posto poboljsanje standarda, slikaju se, pipkaju se, putuje putujuci cirkus, a sve zarad zaokruzivanja olimpijskih krugova na glasackim papiricima (doduse mi imamo devet krugova kao kod Danteovog pakla, a ne pet kao na olimpijskoj zastavi).

I pri tom mi kao sad treba da padnemo na zadnjicu (da ne kazem du*e) od njihovih obecanja. Iako mozda neki medju nama imaju pilece pamcenje, ja ga na zalost nemam. Secam se istih takvih obecanja (doduse bez pomena Rusije i Kosova) sa poslednjih izbora. Secam se istih karavana, podrski, placenih termina i placenih ljudi. Raznih strucnjaka koji su nam preporucivali ovog ili onog kandidata, sportista koji se prodaju za malo para ili stipendije, umetnika koji se samopreporucuju, ljubljenja beba i baba i sveg ostalog sto vec ide uz politicke kampanje.

Od sve te scenografije od pre neku godinu i svih tih obecanja, malo je sta stvarno i uradjeno. Jeste, fakat su neki ljudi u nekim sredinama dobili poslove, ali su isto tako i neki drugi dobili otkaze kad su im pozatvarali firme. Jeste, bilo je investicija, ali ne bas onih koje nam trebaju. Vise smo prodavali postojece (ono sto je moglo da se proda), nego sto smo otvarali nove fabrike, firme i slicno. Jeste, porasle su plate, ali su porasli i troskovi zivota. I jeste da imamo trziste u razvoju, ali imamo i monopole u razvoju. Korupcija? Bila i ostala, mozda cak i porasla. Hag? Bio, ostao i jos uvek stoji za vratom kao Damoklov mac. R&R i dalje na slobodi, Mira u Rusiji, Cane u Svajcarskoj, Bogi u nepoznatom pravcu. Kosovo i dalje u Srbiji, doduse jos samo na papiru, u praksi neki drugi ljudi tamo vrse vlast i oko vlasti.

I sta sad? Jel' opet da zaokruzujemo iste sampione pravde i boljitka kao i do sada? Ili da trazimo nove kandidate (koji uzgred budi receno su sve sem kandidati, ali dobro, kad ti drzava pruza priliku da obrnes koju stotinu hiljada evra za mesec dana kroz fol troskove kampanje, sto da ne?) sa novim (starim) obecanjima?

Ma isto je sve to kume, kao sto kaze jedan moj prijatelj. I levi i desni, i gornji i donji i pozicija i opozicija, sve je to isti sljam. Du*e u fotelju, ruke u drzavnu kasu i pevaj bato moj. Lepo njima, manje lepo nama.

Na kraju krajeva za koga da glasam?

Za Borisa? Usminkanog decacica lepotancica, kojeg bi svaka majka (sem mozda radikalska) za zeta zelela? Coveka lepog izgleda i praznih obecanja? Coveka koji je u koaliciji sa onima koji ga lazu? Sa onima koji su insistirali na 6. principu kad je trebalo da se podrzi njihov covek, ali koji sad nece da se pridrzavaju istog tog 6. principa kada treba da se podrzi Boris? NE HVALA.

Za Nikolica? Coveka sa osmehom manijakalnog ubice? Zamenika onog haskog optuzenika koji je pretio za(h)rdjalim kasikama? Onog sto hoce da od nas napravi rusku guberniju? Sto bi najsrecniji bio da nam je predsednik Vladimir Vladimirovich? Neka hvala, ako ne moram ja bas NE BIH.

Za Velju? Velju Selju? Ministra koji tolerise malo kraduckanja? Kandidata koji bije novinare i policajce koji postavljaju nezgodna pitanja? Cije izjave prosto teraju na krstenje i levom i desnom rukom? Ministra sa klinikom za resavanje problema srcane prirode? Ministra koji ne zna sta je to sukob interesa? NECU BRE DA SLUSAM CECU I DA MI CECA BUDE IDOL!!!! M'RS BRE, POSTO JE TO JEDINI JEZIK KOJI "GOSPODIN" RAZUME.

Za Cedu? Cedu Velju? Cedu ozeni me? Zuja je zakon Ceda? Daj molim te, nemoj da budemo neozbiljni. Gospodin reformator, sve i da nista od onog sto pricaju o njemu nije istina se toliko proprljao do sada kroz razne price i traceve, da prosto ne mogu da mu verujem vise. Silerova, zemunci, hapsenje Slobe, Djindjic i ja najbolji drugari. Ma mani me tih prica. Jos si ti balav Cedo.

Za druga Mrkog? Sto se mene tice drug Mrki bi mogao da se davi u reci pored mene, eventualno bih ga gurnuo nogom pod vodu, a i to samo ako imam cipele sa debelim djonom na nozi. Lazov i licemer. Rece covek nedavno na nekom skupu u nekoj tuznoj sali sa nekim tuznim ljudima kako je "obnovio" zemlju posle NATO agresije sa 250 miliona maraka cime su zaposlili 250 000 ljudi? Pa hajde da sracunamo koliko je te ljude platio? 250 000 000 / 250 000 = 1000. Hiljadu maraka po lubanji, a bez da je tu uracunat gradjevinski materijal, troskovi prevoza, troskovi druge prirode, kraduckanje da citiram Velju Selju, itd, itd. Svako ko glasa za ovog gospodina po meni bi trebalo da proveri svoje mentalno stanje.

Jugoslav Dobricanin? Samo cu reci WTF?!?! Reformisticka stranka i gospodin N.N.? NE HVALA.

Istvan Pastor? Pa sve i da sam Madjar ne bih glasao za njega. Molim te. Predsednik Srbije Madjar, pa desice se NIKAD.

Marijan Risticevic? Ha ha ha ha ha. Nemam dalji komentar.

Milanka, Mara-Kara? Bela udovica poznatije Kare, zvane Bogoljub? Mobtel, Astra Simit, BK Univerzitet, trange frange ekonomija, presipanje iz supljeg u prazno? Maro, sedi kuci, pleti carape i cekaj da ti muza "eventualno" uhapse, pa da imas kome da odneses te carape u zatvor.

Sve u svemu izbor je jadan, jadniji tesko da moze biti. Jedino da su nam i Marsicanina vratili. Secate se tog lika? Onaj alkos iz DSS-a, nekadasnji predsednik parlamenta, a potom i predsednicki kandidat istih, sada nas ambasador u Svicarskoj? E tad bi stvarno bilo veselje.

Moj izbor je da ne biram, ali ne i da apstiniram. Izaci cu i zaokruzicu ih sve, cisto da povecam izlaznost, da ne bi (k)radikal dobio u prvom krugu. A posle vec sta bude. Vi, vi vidite kako cete.

Uverenje o prebivalistu

Lep jedan mali dokument ta prijava prebivalista. Cesto vam treba iz potpuno opskurnih razloga. Vadi se u MUP-u u mestu stanovanja. Procedura je relativno jednostavna (videti prethodni blog). Licna karta na uvid, popunjen formular i gde treba taksa. Praksa pokazuje da vadjenje pomenutog papira moze da se pretvori u nocnu moru (videti prethodni blog).

A sad malo o smislu tog papira.

TREBA LI NAM UOPSTE?!?!?!?!

Zamislite situaciju 1.

Podstanar ste u Beogradu (ili nekom drugom mestu) vec godinama, ali nikako ne mozete da ubedite stanodavca da vas prijavi, jer ne zeli da placa porez na vas. Sva vasa dokumenta glase na vasu prvobitnu adresu stanovanja (roditeljski stan ili kucu u mestu rodjenja ili prethodnog zivljenja).

Ima li prijava prebivalista u tom slucaju neki smisao? NEMA.
Cemu moze da sluzi prijava u ovom slucaju? NICEMU

Zamislite situaciju 2.

Ponosni ste vlasnik svog stana ili kuce i prijavljeni ste na toj adresi i imate sve dokumente izdate na tu adresu. Potreban vam je neki drugi dokument kod kojeg vam traze na uvid licnu kartu, ali i prijavu prebivalista.

Treba li vam prijava prebivalista ako vam vec adresa pise u L.K.? NE TREBA, JER SE PODRAZUMEVA DA STE IMALI PRIJAVU PREBIVALISTA AKO SU VAM IZDALI LICNU KARTU NA TU ADRESU.
Cemu moze da sluzi prijava u ovoj situaciji? NICEMU

ALI (pazi kad uvek ima neko ali),

prijava prebivalista ipak IMA neku svrhu.

1. U velikoj vecini slucajeva potrebno je platiti 300 dinara takse na vadjenje iste. Ergo, puni se budzet mile nam drzave.

2. Policija ima praksu da radi provere adrese salje fantomska pisma na sumnjive adrese, pa ako se pisma vrate, vi ste ucinili prekrsaj jer ste prijavili laznu adresu. Naravno kad vas nadju. Ergo, novcana kazna za prekrsaj, ergo opet se puni budzet mile nam drzave.

3. Kada idete da vadite prijavu, obicno placate kartu u GSP-u, gorivo za kola ili korsicenje taksija, kupujete uplatnice. Retko kada idete peske, bez ikakvog troska po kucni budzet. Od svega toga sto potrosite u postupku vadjenja prijave prebivalista naplacuje se PDV. Ergo, puni se budzet mile nam drzave.

Dakle prijava prebivalista ima direktan uticaj na stanje ekonomije nase drzave. Stoga PRIJAVLJUJTE PREBIVALISTE, VADITE PRIJAVE I KAD VAM NE TREBAJU, JER DRZAVI, A SAMIM TIME I NAMA CE BITI BOLJE. Vise para u budzetu, vise para za drustvena davanja i socijalne izdatke.

I ZATO POMOZIMO RAZVOJ SRBIJE, VADIMO PRIJAVU PREBIVALISTA SVAKI DAN.

Zemlja na cekanju

Ova nasa zemlja mu nekako dodje zemlja na cekanju. Mnoge stvari ovde se trenutno cekaju, a kad ce se resiti ne znamo. Ceka se resenje za Kosovo, ceka se potpisivanje Sporazuma o asocijaciji za EU, ceka se hapsenje R&R za potrebe Haga itd, itd. Ali necemo sad o tome, mada ko zna, mozda mi dodje i da se te teme prihvatim.

Vreme je za nesto prozaicnije cekanje. Cekanje na dobijanje papira, raznih vrsta. Da bi shvatili o cemu pricam, da krenem od pocetka. Eto tako, nekako krajem 2007, devojka i ja resismo da se vencavamo. Sta ces, doslo nam. Odemo ti mi tako do maticara na nasoj opstini da se raspitamo za proceduru i papire. A kad tamo, a ono lepa zgrada, platila EU (kojoj necemo da pristupimo bez Kosova, jel'te) renoviranje, sredjivanje onih odvratnih sobicaka i pretvaranje istih u kubikulume i tako. Teta maticarka, lepa mladja zenica, plave kose, nadasve prijatna. Vreme je pred katolicki Bozic, tu negde oko 15-20. decembra 2007.

PROBLEM 1.
"Dobar dan."
"Dobar dan."
"Mi bismo hteli da se raspitamo oko zakazivanja vencanja."
"U redu. Sta bi ste hteli da znate?"
"Pa sve. Proceduru, termine, potrebne dokumente."
"Ok. Za pocetak, kada bi ste se vencali?"
"Pa u januaru, eventualno februaru."
"Aha, pa dobro, moram samo da proverim za termine, mada mi vec zakazujemo za taj period."
Gospodjica otkuca nesto po racunaru, par sekundi prostudira sliku na ekranu, pa rece:
"Dobro moze. Ima slobodnih termina. Recite mi, da li ste drzavljani Srbije?"
"Da, ali ja nisam rodjen u Srbiji. Imam i hrvatsko drzavljanstvo."
"Aha, a da li vam je krstenica upisana kod nas?"
"Molim? Ne."
"E onda ovako, evo vam ovaj papir (dodaje mi papir), tu vam pise sta vam sve treba da bi ste upisali hrvatsku krstenicu u knjigu rodjenih kod nas. Kad to zavrsite, dodjite pa cemo onda zakazati vencanje."
"Hvala lepo. Dovidjenja."
"Dovidjenja."

I tako, krenem ja kroz listu. A tamo, treba imati Krstenicu (na neo hrvatskom, gle cuda nije Krizanica, vec rodni list), uverenje o drzavljanstvu Srbije, uverenje o prebivalistu i fotokopija obe strane licne karte. OK, nije mnogo. Krenem ja tim redosledom.
Promenim nesto dinara u kune (50 kuna), otkucam molbu i posaljem sve to spakovano, preporucenom postom za Zagreb, mesto mog rodjenja. Malo sam strahovao kako ce to sve proci, sprocu cinjenice da za koji dan pocinju Bozicni i novogodisnji blagdani u Hrvatskoj, ali boze moj, sta bude bude.
Par dana pred (konvencionalnu, gregorijansku) Novu Godinu stize mi lep beli koverat. Pecat sluzbe maticnog ureda Medvescak, Zagreb, Hrvatska. Unutra uredno presavijen rodni list, sa sve hologramom i pecatom. Hvala lepo, gospodo iz Zagreba, bas ste divni.

Uletimo tako u praznike Nove Godine, (srpskog) Bozica i potonje julijanske nove godine (BTW SPC je pocetkom 20-tih godina XX veka inicirala, uz pomoc Milutina Milankovica prelazak na gregorijanski kalendar, ali na kraju iz nekog opskurnog razloga to sama nije prihvatila), te ja oko 14-15. januara zakljucim da su do sada sigurno drzavni sluzbenici uspeli da se otrezne od proslava i slavlja, pa resim da se prosetam do SIV-a na Novom Beogradu, gde se dobijaju uverenja o drzavljanstvu za nas nesrecnike rodjene van svete zemlje Srbije. Kad tamo, chitab na vratima kaze da od 01.11.2007. uverenja o drzavljanstvu mogu da se podignu u policijskim upravama i policijskim stanicama u mestu stanovanja. OK, super.

Koliko sledeceg dana, prosetam se ja do mog lokalnog MUP-a. Jedan fini gospodin, po objasnjenju moje potrebe, da mi formular da popunim, taksu da uplatim i potom da dodjem. Uradim ja to sve i imenovani gospodin mi odstampa uverenje, na cemu mu hvala.

Konacno ostade mi samo da izvadim uverenje o prebivalistu, o cijem besmislu cu da pricam u posebnom blogu ovde. Prosetam se tako prekjuce do Ljermontovljeve 10, u gradski MUP. Na prvom spratu, na oglasnoj tabli uputstvo sta treba (ne treba gotovo nista, formular i taksa, a cak i taksa nije obavezna za sve slucajeve). Popunim ja formular i stanem u petoljudsku kolonu (pet ljudi u jednom redu kolone) ispred dva saltera koji se time bave. I cekam, i cekam i cekam i tako nakon jedno sat vremena cekanja shvatim da se nisam pomerio ni metar. Gospodjice na salterima, po smrt poslati. Nikad da docekas da dodjes na red. Nista, kazem ja sebi, radi sluzba do 8 uvece, pa tako resim da, iako nezaposlen nisam besposlen, doci cu popodne kad oposlim neke druge poslove.
Oko 17 casova tog dana svratim ponovo. Pet ljudi u koloni ceka, jedan salter radi, super, nema guzve, sad cu to da zavrsim pa da idem kuci.

HA!!!!!

Ni gluplje pretpostavke, ni vece zablude. Zajapurena salterska sluzbenica, sa kraja cetvrte ili pocetka pete decenije svog zivota, kucajuci sa svoja dva magicna prsta, trudi se koliko moze da nam svima zagorca zivot. Prvi covek u redu tri uverenja, drugi cetiri, treci i cetvrti po jednu i ja jednu. Sve zajedno 10 uverenja traje sat vremena. Svaki podatak proverava se bar 5 puta, jer ne daj boze da se neki neprijatelj provuce, a znamo da neprijatelj nikad ne spava i da uvek hoce da poturi lazna dokumenta i napakosti nam. Konacno stizem na red i prvo pitanje pomenute sluzbenice bi:

PROBLEM 2
"A gde vam je uplatnica?"
"Gospodjo, na oglasnoj tabli pise da za potrebe upisa u maticne knjige rodjenih ne treba da se uplacuje taksa."
"A za koga vam je to?"
"Pa za mene."
"Kako to?"
"Rodjen sam u Hrvatskoj, imam hrvatsku krstenicu koji bih da upisem u nase knjige, pa mi treba uverenje o prebivalistu."
"Aha. Dobro." (staklena vratanca na salteru se zatvaraju, umalo mi ne uhvativsi prste pritom).

Desetak minuta potom postah ponosni vlasnik uverenja o prebivalistu. OK, ostala mi samo jos fotokopija, ali to mogu i u opstini.

Odjutros, dodjoh u opstinu, da i to zavrsim. Iskopiram L.K., pa kod maticarke. Nije ista ona kao od pre nove godine. Starija gospodja, farbane kose boje rdje, velike naocare.

PROBLEM 3
"Dobro jutro."
"Dobro jutro. Izvolite."
"Dosao sam da upisem krstenicu u knjigu rodjenih" (pruzam prikupljena dokumenta)
(Pregleda dokumenta) "OK, a za kad vam to treba?"
"Pa za kad moze?"
"Pa mi zakazujemo sad za mart."
"Cekajte, cekajte, upis u knjigu rodjenih zakazujete za mart?"
"Pa znate guzva je."
"Kako sad guzva je? Vasa koleginica mi je 10 dana pre nove godine rekla da to mogu odmah kad donesem papire. To je posao od 10 minuta. Nadjete knjigu, otvorite knjigu, upisete podatke, zatvorite knjigu."
"Da, ali imamo i hiljadu drugih predmeta. Znate, pocinje upis akcija, pa je guzva."
"Ali to nema veze sa upisom u knjigu rodjenih? Ne radite to valjda zajedno?"
"Pa da, radimo."
"Ali to su babe i zabe. Kakve to veze ima?"
"Dobro, dobro, a za sta vam ovo treba?"
"Treba mi za vencanje."
"Pa dobro, a za kad ste zakazali vencanje?"
"Pa nismo jos, jer mi je vasa koleginica rekla da prvo zavrsim upis u knjigu rodjenih, pa da onda zakazemo vencanje."
"Kako to?"
"Pa otkud ja znam? Tako mi je ona rekla pre Nove Godine."
"Dobro, onda da zakazemo vencanje, pa cemo tada da vas upisemo u knjigu rodjenih."
"A jel' to moze tako?"
"Pa da, da, da. A za kad bi ste vi zakazali vencanje?"
"Ne znam. Nismo se devojka i ja dogovarali, jer smo cekali da ja zavrsim ove papire."
"Auh. Pa gospodine, da se ja ne bih sad raspravljala sa vama, evo ja cu vama da zakazem da se vi vidite sa koleginicom sa kojom ste prvo razgovarali, pa se s njom dogovorite." (pruza mi papir sa zakazanim terminom za 24.01.2008.).
"Dovidjenja."
"Hmgrpmh #!#$@$#@%$#$$ (ustajem i odlazim besan kao ris).

Naravoucenije ove duge price, sa nesrecnim zavrsetkom:

1. Isplanirajte sve unapred bar 6 meseci do godinu dana, jer nikad ne znate kad moze da pocne upis akcija, ispis akcija, predizborna kampanja, nesto trece ili sta vec.
2. Ne upustajte se u dugacke razgovore sa drzavnom administracijom.
3. Ne dolazite naoruzani u zgrade sa drzavnom administracijom (tek sada u potpunosti razumem znak zabrane unosenja oruzja na javnim institucijama) jer cete mozda doci u iskusenja da ga upotrebite.
4. Nadjite vezu, jer u Srbiji je ocito da je vazno koga znas, a ne sta znas i sta ti treba.

Dobro dosli dragi gosti, a sta ste nam doneli?

Dragi posetioce mog bloga. Nekoliko reci pre pocetka tvoje zvanicne posete.

Kako nemam dovoljno para da placam psihijatra kojeg bih davio svojim pricama i problemima, resio sam da otvorim svoj blog, pa da vas, posetioce davim istim. Ovdena ce uglavnom biti blogova o svakodnevnom zivotu jednog nezaposlenog, ne vise tako mladog mastera arheologijie i njegovim vidjenjima i problemima sa kojima se svakog dana srece u ovoj lepoj nam drzavi S(v)rbiji, sa ili bez Kosova, pitanje je sad.

Ukoliko do sada nisi utekao vristeci i cupajuci kose uz recenicu "O ne, jos jedan od onih", kreni dalje, pa uzivaj ili ne, koliko je to moguce ili ne.

Pozdrav

Dzibril (u Kur'anu andjeo glasnik Gavrilo)