Trange Frange i Tante za Kukuriku.

E pocelo je. Jos se prvi krug nije ljudski ni ohladio u grobu, a ono vec pocelo. Ma ne, ne, ne mislim na kampanju za drugi krug (mada ono jes' i ona je pocela) vec na trange frange i tante za kukuriku. Prevedeno na knjizevni srpski, pocela je trgovina.

Ali nije to ona trgovina tipa:

"A sta cete vi komsija?"
"Pola 'leba, salame i jogurt."
"100 dinara"

Ovo je trgovina tipa:

VK: "Halo Borise, kako brat? Oteo Bebi slatkis? Cccc... nikad od njega covek postati nece. Nego, Borise, jel' tebe interesuje moja (mlaka) podrska? Imam jednu na lageru, malo koriscenu, jeftino, samo NIS i gas. Cijena, prava sitnica."

Svaka aluzija na svima nama dragog i nikad prezaljenog Sir Olivera na hrvastini je namerna.

Dakle, danas, dana Gospodnjeg 22.01.2008. godine vlada Republike Srbije (da, da ona skupina amatera sto ih gotovo svako vece vidjate na dnevnicima PTC 1, ukoliko ga gledate) raspravljala je o potpisivanju energetskog sporazuma sa CCCP (SAMO SLOZNO, SRBIJU RUSIMA (dati)) mamutom GASPROMOM.

Dakle, resila Vlada, da ne kazem resio Voja dati NIS i gas Rusima. Ok, na prvi mah nije to lose, pomislili bi ste. Dobicemo gas od najveceg svetskog proizvodjaca, po povlascenim cenama, sigurna nabavka, nema posrednika, mozemo jos nesto i da zaradimo ako ga preko Srbije budemo valjali drugima, etc, etc...

No, da u tom cucu ne grmi zec (a i obratno) vidi se vec iz same tajnovitosti oko tog sporazuma. Nit' se tacno zna koliko Rusi cene NIS (mada je Mladjo onomad rekao 400 milki mostova EU) niti sta ce s njime raditi. A osim toga, prodaju li ga Rusima racunajte da ce jos nekoliko godina gorivo biti ovoliko lose koliko vec jeste, jer cemo kao i do sada uvoziti rusku naftu tipa ural, punu sumpora i gluposti koje nase rafinerije, u stanju u kakvom su ne mogu da eliminisu. A osim toga, izgrade li Rusi taj gasovod uopste, mi cemo i dalje placati tranzitnu taksu za prenos gasa, samo ne sad samo Madjarima, vec i Bugarima, jer gas ne moze da preleti (mislim moze gas da leti, ali ne ta vrsta gasa koja nama treba, vec vise nasi sopstveni gasovi) Bugarsku da bi stigao do Srbije preko Juznog (po)toka. Tako da, ako sada placamo Madjarima 60 milki, toliko cemo verovatno i Bugarima placati, ergo 60+60=120 milki eura. Ako, kao sto to nasi ministri predstavljaju budemo zaradjivali oko 200 miliona (malo verovatno) za transport gasa kroz nasu teritoriju i dalje smo "samo" 80 miki u plusu, a ne 200.

Elem, da se vratimo na originalnu pricu zbog koje sam sve i poceo da blogujem. Znaci, Voja ponudio podrsku, ali ako se potpise. I ni pet ni sest Tadic potpisao, DS podrzao, G17 nije bio na sednici i na kraju ce Boris i Voja, to su druga dva, u Moskvu (ne u hotel, nisu ljubavnici, vec u grad na istoimenoj reci) da sa Vladimirom Vladimirovicem potpisu sproazum. Je*ote Bugarima je isti bar dosao na noge. Ovi nasi moraju da o drzavnom trosku putuju za Moskvu i da potpisu sporazum kojim ispod svake cene daju drzavnu naftnu industriju ruskoj mafiji. E Srbijo sta si docekala, a sve to zbog pisljive podrske oko 7% glasaca (mada je i to pitanje, posto su ti glasaci Veljini, a njih pre zamisljam kao osobe blize mentalnom sklopu prosecnog srpskog radikalskog glasaca, nego glasaca DS-a).

E majke mi, zbog ovog cu jos i da glasam za radikale (mada i oni podrzavaju potpisivanje sporazuma, kao sto je to mali Tomica napisao tavarishu Vladi u svom pisamcetu).