Autoput od negde ka nikud

E sad, pošto nam je vlada od nedavno rahmetli i pošto su u toku predizborne radnje, došlo je vreme da se laže. Laže se i sa leve i sa desne, ali najveći šampioni su ubedljivo narodnjaci. Prateći izjave naših političara poslednjih dana, stiče se utisak da su oni sve vreme znali sa kime rade, ali su se eto, jadni, dobri i naivni kakvi jesu žrtvovali, sebe i svoj obraz za dobrobit Srbije. Ma nije nego, ne lipši magarče. Vrhunac mi je ipak jučerašnji sastanak tehničke vlade namenjen, između ostalog i omogućavanju Alpini da uđe u posed i krene sa izgradnjom famoznog autoputa od negde ka nigde, tj. do Veljovog Čačka, pa i malo dalje, do Požege, čisto da ne bude sumnjivo, da ne kažu ljudi posle gradio Veljo autoput sebi do kuće.
Elem, kao što pretpostavljam da znate, na sednici nije došlo ni do kakve druge odluke do one da, ako koncesionar ne obezbedi garanciju do 31. marta ugovor se raskida. E sad, slušajući naše ekonomiste i analitičare, svi se u jednom slažu, da je ovakav rasplet događanja dobar, jer ipak, ne ulazi se u projekat od 1.5 milijardi evra sa garancijom od 30 miliona. OK, možda i ne sumnjamo da bi oni nabavili pare do kraja, ali posle svih marifetluka oko ugovora, te pokazaće, te neće, te pokazaće, ali bez budžeta i aneksa (a u kojima se sve rešava), oprostite nam ako sumnjamo u iskrene i časne namere Alpine i vas, ministara.
Posle sednice, dođoše ministri, njih četvorica, kao na streljanje, jedan za drugim, pred novinare. Pomislio bi čovek da bi radije da im se čupaju nokti i sa ruku i sa nogu, jedan po jedan, nego da odgovaraju na pitanja sedme sile. Posedaše i pootvaraše usta, pa svaki u svoju priču. Đilas tvrdi kako ministri iz DS nisu hteli da se posao prekine, već da se odloži početak radova za 90 dana, dok koncesionar ne nađe bankarsku garanciju. Dinkić sa strane G17 kaže kako oni nisu hteli da se koncesija pretvori u javni dug zato što koncesionar nema garanciju, pa su oni bili protiv uvođenja u posao. A onda dođoše na red ministri specijalci, Bubalo i Ilić magistar Velimir. Bubalo, budući nemajući šta pametno da kaže krete da blati saministre iz DS (Đelića i Cvetkovića) kako bi oni trebalo da su tu, a ne njihovi tumači, jer navodno ovoj državi i narodu je dosta tumača . Kao da bi Đelić ili Cvetković rekli nešto drugačije od Đilasa, sa kojim dele istu stranku. A kad smo već kod toga, ja bih pitao što se onda nije pojavio expremijer, što je Bubalo bio tu da tumači njegove reči? Bilo kako bilo, Đilas, videvši koliko je sati ustade i ode, što je svakako najpametnije što je mogao da uradi, jer ako je neko lud, ne budi mu drug (ili ne daj bože koalicioni partner). No zapravo, biser dana je bio Ilić magistar Velimir, veliki poznavalac svega i svačega (bože moj, pa on je magistar, sama titula mu daje za pravo da zna sve) i opet u svojoj poznatoj stručnosti oplete po ličnim karakteristikama ministara i njihovom obrazovanju. Kao da to ima veze sa bilo čim što se prethodno pričalo. Te stade da kuka kako su nam ministri priučeni ministričići, kako ministar treba da bude ono hmghghg (onomatopeja gromadine od čoveka), pa kad nešto kaže da ječe brda i doline i da to odma' bude uklesano u kamen za vjeke vjekova. Tu se nekako dohvatio i malih Đokica (možda je neposredno pre toga piškio, pa mu odatle aluzija) i kako se njima ne treba ništa objašnjavati. E tu mi puk'o film. Našlo jedno govedo, i to ono najobičnije šumadijsko govedo, kome su drugi pisali magistarski rad, koji verovatno ne bi mogao ispravno da pročita i jednu rečenicu iz istog da soli pamet i blebeće budalaštine o ljudima koji su škole završili po inostranstvima, na prestižnim univerzitetima i visokim školama o ljudima koji su dokazani i pokazani stručnjaci i sposobni poslovni ljudi. Kao kad se prosečni srpski građanin u kafani, uz kafu i ljutu uhvati visoke politike, pa sad on trebi levo i desno, šta bi ko i kako trebalo da radi. Ma nije nego.
Pa ako nam je nekog puna ona stvar, to je onda upravo ministar kapitalac, koji dozvoljava kraduckanje, koji bi da bude direktor i vlasnik klinike za srce u svom rodnom selu, čovek koji poseduje pet kuća u Čačku i bazen sa kanuom (još uvek ne mogu da ukačim šta će mu kanu u bazenu, ali to je valjda što nisam mr vec M.A., pa jel'te nisam dovoljno stručan). Ministar čiji su udarni kadrovi (Šarančić i Jočić) uhvaćeni sa prstima u državnoj kasi, ali koji zarad tadašnjeg mira u vlasti nisu procesuirani kao što je trebalo da budu i prvom maricom poslati u Zabelu. Pravi jedan ministar gedža. Ne priučen, nego jednostavno neobrazovan. Tup, zatucan, primitivan. Šampion prodaje magle, uz koju pride možete dobiti i koju bubotku, ako previše pitate (kao stanoviti novinari ili policajci svojevremeno).

No svakako, moramo ipak shvatiti, kapitalac je očito fasovao masnu proviziju od koncesionara, pa se sad batrga da opravda parice, da ne bi sutra morao da ih vraća. A pride nije loše ni imati otvaranje gradilišta autoputa u vreme predizborne kampanje, sa sve presecanjem crvene vrpce pred kamerama, utom šljapkajući preskupim italijanskim cipelama po blatištu. Nikad se ne zna, možda to namakne koji promil glasova.

Ali dobro, izdržali smo mi svašta, izdržaćemo i do 11. maja, a onda ćemo da vidimo. Kom će obojci, a kom opanci. Pobede li patrijote i naprave li oni sledeću vladu, bar ćemo moći za koju godinu da ih na miru, sve onako džumla, pošaljemo na robiju, gde im je i onako mesto. Bar nećemo trošiti pare i resurse na pojedinačne osude.

Ajd' pa živeli.