http://reader.kaywa.com
http://mobilecodes.nokia.com
2. 12. 2008.
QR Kodovi
Ukoliko imate Nokia model (N serija i slicni novi modeli) aktivirajte aplikaciju citac kodova i kadrirajte sliku ispod. Ukoliko nemate Nokiu, snimite sliku negde na vas racunar i potom idite na neki od ovih linkova:
http://reader.kaywa.com
http://mobilecodes.nokia.com
http://reader.kaywa.com
http://mobilecodes.nokia.com
14. 11. 2008.
Napredak i kako ga opisati?
Zahvaljujući nedavnoj nabavci mog novog telefona, nokie n95 i činjenici da sam trenutno u putu ka Baču pišem ovaj post iz autobusa jednog prevoznika koji tandrče po prašnjavoj džadi od Inđije ka Novom Sadu. U isto vreme na slušalicama mi ide sting - fields of gold. Zašto sve ovo pišem? Pa tema posta je napredak i kako ga opisati. Za mene ovo gore navedeno jeste znak napretka i nešto što je pre samo deset godina bilo nezamislivo. Internet preko telefona? Ma važi. Ali evo, ipak je moguće
Istorija ljudskog roda je od najranijih dana istorija neprekidnog napretka. Od vremena kad smo sišli sa grane do danas prošlo je par miliona godina svega. Dinosaurusi su vladali planetom nekoliko stotina miliona godina pa ih zbrisao meteor i kraj priče. A mi? Od prve građene kuće od pre 7-8 hiljada godina do slanja čoveka na drugo nebesko telo. Sve možemo. Delimo gene, lečimo najgore moguće bolesti, krotimo snagu prirode. Fascinantni smo kao vrsta, zar ne?
Pa što se onda koji đavo još uvek ubijamo? Zašto još uvek vrednujemo svoj rad novcem? Da li je taj proces evolucije neumitno rezultovao i tim da su nam loše osobine pojačane? Da li će potraga za sve većim znanjem dovesti i do sve većeg zla?
Istorija ljudskog roda je od najranijih dana istorija neprekidnog napretka. Od vremena kad smo sišli sa grane do danas prošlo je par miliona godina svega. Dinosaurusi su vladali planetom nekoliko stotina miliona godina pa ih zbrisao meteor i kraj priče. A mi? Od prve građene kuće od pre 7-8 hiljada godina do slanja čoveka na drugo nebesko telo. Sve možemo. Delimo gene, lečimo najgore moguće bolesti, krotimo snagu prirode. Fascinantni smo kao vrsta, zar ne?
Pa što se onda koji đavo još uvek ubijamo? Zašto još uvek vrednujemo svoj rad novcem? Da li je taj proces evolucije neumitno rezultovao i tim da su nam loše osobine pojačane? Da li će potraga za sve većim znanjem dovesti i do sve većeg zla?
22. 10. 2008.
Gasovi na sve strane, pa makar i stomačni
Bogami, jesenje vreme donelo nam je nove radosti. Iako je ono doba godine kada se očekuje da zahladi, situacija oko ruskog gasa i srpskih para se užarila do tačke usijanja. Već nekoliko dana naš krem kremova blistavih umova (čitaj predsednik, premijer, ministri i poslanici) ne silazi sa ekrana objašnjavajući nama ubogima kako će računi za gas, iako je isti poskupeo 60% ostati isti, pošto će oni obezbediti da se računi plaćaju na rate i šta ti ja znam šta još sve ne. Pa se tu pominje i neka gasna mafija (u početku se pobojah da to nisu neki šverceri što valjaju one nervne gasove, ali budite smireni, u pitanju su samo čike koje masno naplaćuju transport gasa, valjda zato što je hrana za mule koje nose boce na leđima silno poskupela u svetu), pa provizije, pa aneksi i predugovori, ma sve u svemu galimatijas svoje vrste.
No da ne bude da sve ovo pišem bez veze, evo ja bih da parafraziram jedan stari grafit koji je svojevremeno, u vreme onijeh davnjašnjih sankcija pisao: "Jedite pasulja, državi treba gasa." Mislim da bi ovo moglo da nam pomogne da rešimo sve naše probleme sa gasovima.
No da ne bude da sve ovo pišem bez veze, evo ja bih da parafraziram jedan stari grafit koji je svojevremeno, u vreme onijeh davnjašnjih sankcija pisao: "Jedite pasulja, državi treba gasa." Mislim da bi ovo moglo da nam pomogne da rešimo sve naše probleme sa gasovima.
28. 3. 2008.
Autoput od negde ka nikud
E sad, pošto nam je vlada od nedavno rahmetli i pošto su u toku predizborne radnje, došlo je vreme da se laže. Laže se i sa leve i sa desne, ali najveći šampioni su ubedljivo narodnjaci. Prateći izjave naših političara poslednjih dana, stiče se utisak da su oni sve vreme znali sa kime rade, ali su se eto, jadni, dobri i naivni kakvi jesu žrtvovali, sebe i svoj obraz za dobrobit Srbije. Ma nije nego, ne lipši magarče. Vrhunac mi je ipak jučerašnji sastanak tehničke vlade namenjen, između ostalog i omogućavanju Alpini da uđe u posed i krene sa izgradnjom famoznog autoputa od negde ka nigde, tj. do Veljovog Čačka, pa i malo dalje, do Požege, čisto da ne bude sumnjivo, da ne kažu ljudi posle gradio Veljo autoput sebi do kuće.
Elem, kao što pretpostavljam da znate, na sednici nije došlo ni do kakve druge odluke do one da, ako koncesionar ne obezbedi garanciju do 31. marta ugovor se raskida. E sad, slušajući naše ekonomiste i analitičare, svi se u jednom slažu, da je ovakav rasplet događanja dobar, jer ipak, ne ulazi se u projekat od 1.5 milijardi evra sa garancijom od 30 miliona. OK, možda i ne sumnjamo da bi oni nabavili pare do kraja, ali posle svih marifetluka oko ugovora, te pokazaće, te neće, te pokazaće, ali bez budžeta i aneksa (a u kojima se sve rešava), oprostite nam ako sumnjamo u iskrene i časne namere Alpine i vas, ministara.
Posle sednice, dođoše ministri, njih četvorica, kao na streljanje, jedan za drugim, pred novinare. Pomislio bi čovek da bi radije da im se čupaju nokti i sa ruku i sa nogu, jedan po jedan, nego da odgovaraju na pitanja sedme sile. Posedaše i pootvaraše usta, pa svaki u svoju priču. Đilas tvrdi kako ministri iz DS nisu hteli da se posao prekine, već da se odloži početak radova za 90 dana, dok koncesionar ne nađe bankarsku garanciju. Dinkić sa strane G17 kaže kako oni nisu hteli da se koncesija pretvori u javni dug zato što koncesionar nema garanciju, pa su oni bili protiv uvođenja u posao. A onda dođoše na red ministri specijalci, Bubalo i Ilić magistar Velimir. Bubalo, budući nemajući šta pametno da kaže krete da blati saministre iz DS (Đelića i Cvetkovića) kako bi oni trebalo da su tu, a ne njihovi tumači, jer navodno ovoj državi i narodu je dosta tumača . Kao da bi Đelić ili Cvetković rekli nešto drugačije od Đilasa, sa kojim dele istu stranku. A kad smo već kod toga, ja bih pitao što se onda nije pojavio expremijer, što je Bubalo bio tu da tumači njegove reči? Bilo kako bilo, Đilas, videvši koliko je sati ustade i ode, što je svakako najpametnije što je mogao da uradi, jer ako je neko lud, ne budi mu drug (ili ne daj bože koalicioni partner). No zapravo, biser dana je bio Ilić magistar Velimir, veliki poznavalac svega i svačega (bože moj, pa on je magistar, sama titula mu daje za pravo da zna sve) i opet u svojoj poznatoj stručnosti oplete po ličnim karakteristikama ministara i njihovom obrazovanju. Kao da to ima veze sa bilo čim što se prethodno pričalo. Te stade da kuka kako su nam ministri priučeni ministričići, kako ministar treba da bude ono hmghghg (onomatopeja gromadine od čoveka), pa kad nešto kaže da ječe brda i doline i da to odma' bude uklesano u kamen za vjeke vjekova. Tu se nekako dohvatio i malih Đokica (možda je neposredno pre toga piškio, pa mu odatle aluzija) i kako se njima ne treba ništa objašnjavati. E tu mi puk'o film. Našlo jedno govedo, i to ono najobičnije šumadijsko govedo, kome su drugi pisali magistarski rad, koji verovatno ne bi mogao ispravno da pročita i jednu rečenicu iz istog da soli pamet i blebeće budalaštine o ljudima koji su škole završili po inostranstvima, na prestižnim univerzitetima i visokim školama o ljudima koji su dokazani i pokazani stručnjaci i sposobni poslovni ljudi. Kao kad se prosečni srpski građanin u kafani, uz kafu i ljutu uhvati visoke politike, pa sad on trebi levo i desno, šta bi ko i kako trebalo da radi. Ma nije nego.
Pa ako nam je nekog puna ona stvar, to je onda upravo ministar kapitalac, koji dozvoljava kraduckanje, koji bi da bude direktor i vlasnik klinike za srce u svom rodnom selu, čovek koji poseduje pet kuća u Čačku i bazen sa kanuom (još uvek ne mogu da ukačim šta će mu kanu u bazenu, ali to je valjda što nisam mr vec M.A., pa jel'te nisam dovoljno stručan). Ministar čiji su udarni kadrovi (Šarančić i Jočić) uhvaćeni sa prstima u državnoj kasi, ali koji zarad tadašnjeg mira u vlasti nisu procesuirani kao što je trebalo da budu i prvom maricom poslati u Zabelu. Pravi jedan ministar gedža. Ne priučen, nego jednostavno neobrazovan. Tup, zatucan, primitivan. Šampion prodaje magle, uz koju pride možete dobiti i koju bubotku, ako previše pitate (kao stanoviti novinari ili policajci svojevremeno).
No svakako, moramo ipak shvatiti, kapitalac je očito fasovao masnu proviziju od koncesionara, pa se sad batrga da opravda parice, da ne bi sutra morao da ih vraća. A pride nije loše ni imati otvaranje gradilišta autoputa u vreme predizborne kampanje, sa sve presecanjem crvene vrpce pred kamerama, utom šljapkajući preskupim italijanskim cipelama po blatištu. Nikad se ne zna, možda to namakne koji promil glasova.
Ali dobro, izdržali smo mi svašta, izdržaćemo i do 11. maja, a onda ćemo da vidimo. Kom će obojci, a kom opanci. Pobede li patrijote i naprave li oni sledeću vladu, bar ćemo moći za koju godinu da ih na miru, sve onako džumla, pošaljemo na robiju, gde im je i onako mesto. Bar nećemo trošiti pare i resurse na pojedinačne osude.
Ajd' pa živeli.
Elem, kao što pretpostavljam da znate, na sednici nije došlo ni do kakve druge odluke do one da, ako koncesionar ne obezbedi garanciju do 31. marta ugovor se raskida. E sad, slušajući naše ekonomiste i analitičare, svi se u jednom slažu, da je ovakav rasplet događanja dobar, jer ipak, ne ulazi se u projekat od 1.5 milijardi evra sa garancijom od 30 miliona. OK, možda i ne sumnjamo da bi oni nabavili pare do kraja, ali posle svih marifetluka oko ugovora, te pokazaće, te neće, te pokazaće, ali bez budžeta i aneksa (a u kojima se sve rešava), oprostite nam ako sumnjamo u iskrene i časne namere Alpine i vas, ministara.
Posle sednice, dođoše ministri, njih četvorica, kao na streljanje, jedan za drugim, pred novinare. Pomislio bi čovek da bi radije da im se čupaju nokti i sa ruku i sa nogu, jedan po jedan, nego da odgovaraju na pitanja sedme sile. Posedaše i pootvaraše usta, pa svaki u svoju priču. Đilas tvrdi kako ministri iz DS nisu hteli da se posao prekine, već da se odloži početak radova za 90 dana, dok koncesionar ne nađe bankarsku garanciju. Dinkić sa strane G17 kaže kako oni nisu hteli da se koncesija pretvori u javni dug zato što koncesionar nema garanciju, pa su oni bili protiv uvođenja u posao. A onda dođoše na red ministri specijalci, Bubalo i Ilić magistar Velimir. Bubalo, budući nemajući šta pametno da kaže krete da blati saministre iz DS (Đelića i Cvetkovića) kako bi oni trebalo da su tu, a ne njihovi tumači, jer navodno ovoj državi i narodu je dosta tumača . Kao da bi Đelić ili Cvetković rekli nešto drugačije od Đilasa, sa kojim dele istu stranku. A kad smo već kod toga, ja bih pitao što se onda nije pojavio expremijer, što je Bubalo bio tu da tumači njegove reči? Bilo kako bilo, Đilas, videvši koliko je sati ustade i ode, što je svakako najpametnije što je mogao da uradi, jer ako je neko lud, ne budi mu drug (ili ne daj bože koalicioni partner). No zapravo, biser dana je bio Ilić magistar Velimir, veliki poznavalac svega i svačega (bože moj, pa on je magistar, sama titula mu daje za pravo da zna sve) i opet u svojoj poznatoj stručnosti oplete po ličnim karakteristikama ministara i njihovom obrazovanju. Kao da to ima veze sa bilo čim što se prethodno pričalo. Te stade da kuka kako su nam ministri priučeni ministričići, kako ministar treba da bude ono hmghghg (onomatopeja gromadine od čoveka), pa kad nešto kaže da ječe brda i doline i da to odma' bude uklesano u kamen za vjeke vjekova. Tu se nekako dohvatio i malih Đokica (možda je neposredno pre toga piškio, pa mu odatle aluzija) i kako se njima ne treba ništa objašnjavati. E tu mi puk'o film. Našlo jedno govedo, i to ono najobičnije šumadijsko govedo, kome su drugi pisali magistarski rad, koji verovatno ne bi mogao ispravno da pročita i jednu rečenicu iz istog da soli pamet i blebeće budalaštine o ljudima koji su škole završili po inostranstvima, na prestižnim univerzitetima i visokim školama o ljudima koji su dokazani i pokazani stručnjaci i sposobni poslovni ljudi. Kao kad se prosečni srpski građanin u kafani, uz kafu i ljutu uhvati visoke politike, pa sad on trebi levo i desno, šta bi ko i kako trebalo da radi. Ma nije nego.
Pa ako nam je nekog puna ona stvar, to je onda upravo ministar kapitalac, koji dozvoljava kraduckanje, koji bi da bude direktor i vlasnik klinike za srce u svom rodnom selu, čovek koji poseduje pet kuća u Čačku i bazen sa kanuom (još uvek ne mogu da ukačim šta će mu kanu u bazenu, ali to je valjda što nisam mr vec M.A., pa jel'te nisam dovoljno stručan). Ministar čiji su udarni kadrovi (Šarančić i Jočić) uhvaćeni sa prstima u državnoj kasi, ali koji zarad tadašnjeg mira u vlasti nisu procesuirani kao što je trebalo da budu i prvom maricom poslati u Zabelu. Pravi jedan ministar gedža. Ne priučen, nego jednostavno neobrazovan. Tup, zatucan, primitivan. Šampion prodaje magle, uz koju pride možete dobiti i koju bubotku, ako previše pitate (kao stanoviti novinari ili policajci svojevremeno).
No svakako, moramo ipak shvatiti, kapitalac je očito fasovao masnu proviziju od koncesionara, pa se sad batrga da opravda parice, da ne bi sutra morao da ih vraća. A pride nije loše ni imati otvaranje gradilišta autoputa u vreme predizborne kampanje, sa sve presecanjem crvene vrpce pred kamerama, utom šljapkajući preskupim italijanskim cipelama po blatištu. Nikad se ne zna, možda to namakne koji promil glasova.
Ali dobro, izdržali smo mi svašta, izdržaćemo i do 11. maja, a onda ćemo da vidimo. Kom će obojci, a kom opanci. Pobede li patrijote i naprave li oni sledeću vladu, bar ćemo moći za koju godinu da ih na miru, sve onako džumla, pošaljemo na robiju, gde im je i onako mesto. Bar nećemo trošiti pare i resurse na pojedinačne osude.
Ajd' pa živeli.
18. 3. 2008.
Nouvelle Vague u Beogradu
Kakva divna promena, jedan u dosta blogova neće biti o politici. Biće o muzici. Sinoć, 17. marta u SKC je svirao francuski bosa nova cover band Nouvelle Vague. Iako dan sam po sebi ružan i pun ružnih sećanja na 17. mart od pre neku godinu, veče je ipak nadoknadilo sve. Dupke puna velika sala SKC-a, kašnjenje od sat i po i sat i po odličnog scenskog performansa, 4 mladića i dve devojke, gle čuda Francuzi poreklom, koji pevaju bosa nova obrade new wave, rock, punk i inih drugih hitova kraja sedamdesetih i celih osamdesetih, a imaju i poneku iz devedesetih i to još na engleskom. Globalizacija, nema šta.
Za one koji možda nisu upoznati sa tim činjenicama, Nouvelle Vague su francuski bend koji predvode Mark Collin i Oliver Libaux. Objavili su tri albuma: 1. Nouvelle Vague (2004), 2. Bande a part (2006), 3. Late Night Tales (2007). Najveći hitovi svakako su Dancing With Myself (Generation X), Guns of Brixton (The Clash), Love Will Tear Us Appart (Joy Division), In a Manner of Speaking (Tuxedomoon), Too Drunk To Fuck (Dead Kennedys), Human Fly (The Cramps) i drugi. Zanimljivo je i da, iako su relativno nepoznati i ne toliko popularni (prvi album prodat je u tek nešto više od 200 000 primeraka) njihove pesme su već uključene kao delovi soundtrack-a za Grindhouse Tarantina i Rodrigueza (Too Drunk to Fuck) i Gospodina i Gospodju Smith (I Melt With You).
A sad, back to the concert. Bilo je divno videti mlade ljude željne dobre svirke u velikim količinama (moja slobodna procena do hiljadu, hiljadu i po ljudi), što su NV svakako i pružili, mada je koncert, bar po mom ukusu možda bio malo kraći nego što sam želeo. Sve u svemu počeli su u 10:15 (sa sat i petnaest zakašnjenja) a sa dva bisa završili oko 11:40. Profesionalci kakvi jesu, ispoštovali su nas publiku svirajući sve najveće hitove, mada je meni nedostajala Hearth of Glass. Scena minimalna, kakva samo i jeste ona u SKC, osvetljenje prilično kvalitetno, a ozvučenje, djene-djene, no to je uvek bio problem takvih skučenih prostora. Ipak glasovi dve sjajne pevačice, jedne plavokose i jedne brinete (pri tom ne mogu reći koja je slađa, da me ne čuje žena), odlična akustična gitara i bubnjevi, uz povremeno korišćenje miksete i neprekidno gudanje basa doprineli su da koncert odiše stvarno dobrom atmosferom i ne bude nešto za šta bi mogli reći da se svako malo čuje na našim prostorima.
Posebno oduševljenje publike nastajalo je pri početku svakog većeg hita, mada je primetno bilo da su se reči starijih pesama (poput recimo Guns of Brixton ili Too Drunk To Fuck) pomalo zaboravile ili nikad nisu ni znale. U početku stidljive, a sa odmicanjem koncerta sve glasnije i razgoropađenije pevačice dizale su publiku na noge svojim uvijanjem oko mikrofona, maženjem istog i pevanjem u duetu oko jednog mikrofona, da bi vrhunac bio duet Just Can't Get Enough Depeche Mode-a kada su se bukvalno iskakale svuda po pozornici.
Moram priznati da mi je ipak najbolji deo koncerta bio kada je brineta, uz pratnju solo akustare otpevala Good Save the Queen Sex Pistols-a. Pesma, simbol bunta i nezadovoljstva jedne generacije, čiji odjeci i danas utiču na neke pravce savremene muzike zvučala je potpuno neverovatno u ovoj izvedbi, kao dečija pesmica koju peva devojčica od sedam-osam godina dok se igra školice u parku. Sam kraj pesme, zašećeren sa preslatkim glasićem koji ponavlja No future for me, zvučao je potpuno jezivo, kao za neki dobar film strave i užasa, baš pre nego što će nešto gadno da se desi.
I za kraj, bisovi kao bisovi, vazda služili da se otpeva neki dobar hit koji se do tad skrivao u rukavu, Nouvelle Vague su iskoristili da odsviraju In a Manner of Speaking koji je bio toliko je*eno dobro odsviran i pevan da mi se i sad naježi koža kad se prisetim i Love will Tear Us Appart, na koji je cela sala spontano počela da peva punim glasom. I taman kad su otišli sa scene i kad smo pomislili da je koncert završen, bend se vratio i još jednom odsvirao Just Can't Get Enough, čisto da nas isprate kući kako valja.
Ah da, za kraj moram reći da slike nećete videti, jerbo sam, kreten kakav umem da budem ponekad, zaboravio da ponesem aparat. Godine, godine, utiče to na mozak.
Za one koji možda nisu upoznati sa tim činjenicama, Nouvelle Vague su francuski bend koji predvode Mark Collin i Oliver Libaux. Objavili su tri albuma: 1. Nouvelle Vague (2004), 2. Bande a part (2006), 3. Late Night Tales (2007). Najveći hitovi svakako su Dancing With Myself (Generation X), Guns of Brixton (The Clash), Love Will Tear Us Appart (Joy Division), In a Manner of Speaking (Tuxedomoon), Too Drunk To Fuck (Dead Kennedys), Human Fly (The Cramps) i drugi. Zanimljivo je i da, iako su relativno nepoznati i ne toliko popularni (prvi album prodat je u tek nešto više od 200 000 primeraka) njihove pesme su već uključene kao delovi soundtrack-a za Grindhouse Tarantina i Rodrigueza (Too Drunk to Fuck) i Gospodina i Gospodju Smith (I Melt With You).
A sad, back to the concert. Bilo je divno videti mlade ljude željne dobre svirke u velikim količinama (moja slobodna procena do hiljadu, hiljadu i po ljudi), što su NV svakako i pružili, mada je koncert, bar po mom ukusu možda bio malo kraći nego što sam želeo. Sve u svemu počeli su u 10:15 (sa sat i petnaest zakašnjenja) a sa dva bisa završili oko 11:40. Profesionalci kakvi jesu, ispoštovali su nas publiku svirajući sve najveće hitove, mada je meni nedostajala Hearth of Glass. Scena minimalna, kakva samo i jeste ona u SKC, osvetljenje prilično kvalitetno, a ozvučenje, djene-djene, no to je uvek bio problem takvih skučenih prostora. Ipak glasovi dve sjajne pevačice, jedne plavokose i jedne brinete (pri tom ne mogu reći koja je slađa, da me ne čuje žena), odlična akustična gitara i bubnjevi, uz povremeno korišćenje miksete i neprekidno gudanje basa doprineli su da koncert odiše stvarno dobrom atmosferom i ne bude nešto za šta bi mogli reći da se svako malo čuje na našim prostorima.
Posebno oduševljenje publike nastajalo je pri početku svakog većeg hita, mada je primetno bilo da su se reči starijih pesama (poput recimo Guns of Brixton ili Too Drunk To Fuck) pomalo zaboravile ili nikad nisu ni znale. U početku stidljive, a sa odmicanjem koncerta sve glasnije i razgoropađenije pevačice dizale su publiku na noge svojim uvijanjem oko mikrofona, maženjem istog i pevanjem u duetu oko jednog mikrofona, da bi vrhunac bio duet Just Can't Get Enough Depeche Mode-a kada su se bukvalno iskakale svuda po pozornici.
Moram priznati da mi je ipak najbolji deo koncerta bio kada je brineta, uz pratnju solo akustare otpevala Good Save the Queen Sex Pistols-a. Pesma, simbol bunta i nezadovoljstva jedne generacije, čiji odjeci i danas utiču na neke pravce savremene muzike zvučala je potpuno neverovatno u ovoj izvedbi, kao dečija pesmica koju peva devojčica od sedam-osam godina dok se igra školice u parku. Sam kraj pesme, zašećeren sa preslatkim glasićem koji ponavlja No future for me, zvučao je potpuno jezivo, kao za neki dobar film strave i užasa, baš pre nego što će nešto gadno da se desi.
I za kraj, bisovi kao bisovi, vazda služili da se otpeva neki dobar hit koji se do tad skrivao u rukavu, Nouvelle Vague su iskoristili da odsviraju In a Manner of Speaking koji je bio toliko je*eno dobro odsviran i pevan da mi se i sad naježi koža kad se prisetim i Love will Tear Us Appart, na koji je cela sala spontano počela da peva punim glasom. I taman kad su otišli sa scene i kad smo pomislili da je koncert završen, bend se vratio i još jednom odsvirao Just Can't Get Enough, čisto da nas isprate kući kako valja.
Ah da, za kraj moram reći da slike nećete videti, jerbo sam, kreten kakav umem da budem ponekad, zaboravio da ponesem aparat. Godine, godine, utiče to na mozak.
8. 3. 2008.
Pokoj duši naše vlade...
Danas je 8. mart. Praznik dana žena. Jedan u godini. A ujedno i dan kada je pala vlada. Najkraća u novijoj istoriji srpskog parlamentarizma. Pala je bez jauka, čini se bar. Izgleda da je svim učesnicima iste laknulo. A ono jes', što bi rekli u Valjevskom kraju, imalo je i zašta da im lakne. Poslednjih dana bilo smo svedoci potpune blokade te i takve vlade. Jedni su hteli da u EU uđemo samo ako se srpska trobojka bude vijorila na Prokletijama, dok su drugi tvrdili da EU ne može to da nam garantuje, jer EU i nije priznala Kosovo, već pojedine članice iste organizacije. Ko god da je u pravu, a lično verujem da premijerova strana nije bila u pravu, vlada je na kraju pala.
Treba li to da nas raduje? Da li će izbori 11. maja doneti razrešenje i boljitak ovoj državi? Ja lično verujem da neće. Na stranu to što pred svetom ostavljamo sliku nesigurnosti i nepouzdanosti i što će nas još mesecima investitori zaobilaziti. Na stranu i to što se problem Kosova neće rešiti i do tih izbora, a i nakon. Na stranu i to što će nedostatak vlade dovesti do slabljenja kontrole u ekonomiji, kriminalu, društvu. Na stranu i što će za potrebe predizbornih radnji biti povećavane plate koje nisu zarađene, otvarane novoasflatirane staze i bogaze u ko zna gde-ima i što će nam do 11 maja svakodnevno ispirati mozgove svojim masnim lažima o milionima novozaposlenih, stotinama milijardi investicija i švedskim standardnima u Srbiji.
Ono o čemu treba govoriti već sada je šta će biti posle 11. maja? Za pretpostaviti je sledeći redosled posle 11. maja, od najjačeg ka najslabijem: SRS, DS, DSS-NS, G17, SPS, LDP, možda SPO, ali lično ne verujem. U procentima, radikali, iako ubedljivo najjači, verovatno neće moći sami da naprave vladu, ali će im nedostajati izuzetno malo do toga. Pitanje je gde će naći to malo i po kojoj ceni? Oni među vama koji bi da kažu "Pa kod Voje" nemojte prerano da se nadate. Tomislav Nikolić nije zaboravio ma(la)jsko ludilo Voje dr. Koštunice i dvodnevno postavljenje za predsednika Skupštine Srbije. Ja bih pre rekao da bi SRS mogao da potraži nedostajuće procente kod SPS ili čak da pokuša manjinjsku vladu sa njima i eventualno DSS-om kao podrškom, ali ne delom te vlade. Pa radikali ionako nisu gadljivi. Sve mi se čini da će, posle 11. maja, čelnici SRS to videti kao vrhunsku ironiju, da deset godina kasnije sada oni budu većinski partner u vladi sa SPS-om, a opet u vreme kada postoji veliki problem Kosova. Iskreno se nadam samo i da će se prisetiti kako je većinski partner te vlade prošao u oktobru 2000. godine i da neće praviti iste ili slične gluposti. Ali, kad malo bolje razmislim sa kim imamo posla, možda se i neće setiti te lekcije iz novije istorije srpske demokratije. Da li to znači da će nam, ubrzo nakon 11. maja ponovo doći 5. oktobar? Kalendarski svakako. Politički? Videćemo.
Treba li to da nas raduje? Da li će izbori 11. maja doneti razrešenje i boljitak ovoj državi? Ja lično verujem da neće. Na stranu to što pred svetom ostavljamo sliku nesigurnosti i nepouzdanosti i što će nas još mesecima investitori zaobilaziti. Na stranu i to što se problem Kosova neće rešiti i do tih izbora, a i nakon. Na stranu i to što će nedostatak vlade dovesti do slabljenja kontrole u ekonomiji, kriminalu, društvu. Na stranu i što će za potrebe predizbornih radnji biti povećavane plate koje nisu zarađene, otvarane novoasflatirane staze i bogaze u ko zna gde-ima i što će nam do 11 maja svakodnevno ispirati mozgove svojim masnim lažima o milionima novozaposlenih, stotinama milijardi investicija i švedskim standardnima u Srbiji.
Ono o čemu treba govoriti već sada je šta će biti posle 11. maja? Za pretpostaviti je sledeći redosled posle 11. maja, od najjačeg ka najslabijem: SRS, DS, DSS-NS, G17, SPS, LDP, možda SPO, ali lično ne verujem. U procentima, radikali, iako ubedljivo najjači, verovatno neće moći sami da naprave vladu, ali će im nedostajati izuzetno malo do toga. Pitanje je gde će naći to malo i po kojoj ceni? Oni među vama koji bi da kažu "Pa kod Voje" nemojte prerano da se nadate. Tomislav Nikolić nije zaboravio ma(la)jsko ludilo Voje dr. Koštunice i dvodnevno postavljenje za predsednika Skupštine Srbije. Ja bih pre rekao da bi SRS mogao da potraži nedostajuće procente kod SPS ili čak da pokuša manjinjsku vladu sa njima i eventualno DSS-om kao podrškom, ali ne delom te vlade. Pa radikali ionako nisu gadljivi. Sve mi se čini da će, posle 11. maja, čelnici SRS to videti kao vrhunsku ironiju, da deset godina kasnije sada oni budu većinski partner u vladi sa SPS-om, a opet u vreme kada postoji veliki problem Kosova. Iskreno se nadam samo i da će se prisetiti kako je većinski partner te vlade prošao u oktobru 2000. godine i da neće praviti iste ili slične gluposti. Ali, kad malo bolje razmislim sa kim imamo posla, možda se i neće setiti te lekcije iz novije istorije srpske demokratije. Da li to znači da će nam, ubrzo nakon 11. maja ponovo doći 5. oktobar? Kalendarski svakako. Politički? Videćemo.
4. 3. 2008.
Vozovi, vlakovi, hlebovi, akcioni planovi...
Dakle, stigosmo i do druge nedelje nezavisnosti "lažne" države Kosovo, bez Metohije. I u međuvremenu se nagledasmo svega i svačega. Oni tuk, a mi luk, oni ava, a mi krava. I tako u krug. Kao što reče jedan aktuelni ministar vlade, sa kojim njegov poslodavac, premijer, više ne komunicira, jer je prokažen, počelo je "kolektivno ludilo". U Vojvodini, u tem Somboru gde svega ima na volju, pekari nepodobne nacionalnosti doživljavaju bojkot anonimnih patri(j)ota ne bi li se tako privoleli da odu. Samo se pitam, da li su ti anonimci toliko anonimni, ili su pre u pitanju drugi pekari, podobne nacionalnosti koji na perfidan način pokušavaju da se izbore sa konkurencijom, a u pomoć im pritiču aktivisti podobnih partija narodnjačke opredeljenosti?
Na samom Kosovu pripadnici SPC su odlučili da bojkotuju vlasti u Prištini i međunarodne predstavnike, iste one strance koji su im čuvali (i još čuvaju) njihove svetinje (to the best of their abilities) proteklih godina, i bez kojih bi te crkve i manastiri odavno već bili zakorovili. Da li smo stvarno toliko ludi na pomislimo da će to išta rešiti.
Ipak, dve najjače stavke akcionih planova ove naše jadne vlade (mada oni naveliko tvrde da nemaju veze sa tim, već da je to spontana reakcija Srba sa Kosova) su ostavke Srba policajaca u KPS-u i jučerašnja otimačina vozova u severnom delu Kosova. U situaciji kada su tenzije izuzetno velike tamo dole i među srpskim i među albanskim stanovništvom, što dodatno pokazuje i pucanje na kancelariju UNMIK-a naši pametnjakovići su odlučili da povuku oko 700 policajaca srpske nacionalnosti koji rade u policiji dole, ostavljajući tako srpske enklave sa smanjenom zaštitom. Mislim, UNMIK će popuniti ta mesta stranim pandurima i Albancima, ali koliko će ta gospoda u slučaju nekog većeg nasilja ili nereda rizikovati svoje živote da bi spasili tamo neke Srbe koji i onako ne priznaju to Kosovo?
A što se tiče vozova, to mi je tek biser. Savetnik našeg premijera (ako su mu svi savetnici takvi, onda kuku nama) Ristivojević, koji, gle čuda sedi i u upravnom odboru Železnica Srbije, reče da smo morali da preuzmemo naše pruge, jer UNMIK železnica ne postiže naše standarde. E, reče čovek i ostade živ... Prvo, kad su već zabrinuti oko poštovanja standarda, što ne preuzeše i ostatak pruga po Kosovu (preuzeli su nekih 60 km, od ukupno 330) ili se možda na tom ostatku standardi poštuju? Ili je u pitanju mlaćenje gloginja tuđim kur*em, kao što je po svoj prilici i slučaj? Drugo, o kojim mi standardima uopšte pričamo, kada na prugama u Srbiji vozovi sada putuju sporije nego pre drugog svetskog rata??????? Pa jel' to taj standard koji UNMIK treba da prati? Jel' to uspeh naših železnica 70 godina kasnije????? Pa jeste li vi gospodo savetnici vesla sisali ili čamac pušili???? Zar ne možete nikakv bolji argument da smislite za to nasilničko ponašanje, koje pravdate time što su neki drugi izveli nasilje nad nama? Alo bre Srbi, da li vam je svima mozak na rezervi, pa dopuštate da nas ovako farbaju razni probisveti?????
Gospodo i dame, citaoci mog bloga, u ovoj zemlji je i zvanično pao mrak. I to debeo mrak. Dokle će trajati, pa to zavisi od nas samih.
Na samom Kosovu pripadnici SPC su odlučili da bojkotuju vlasti u Prištini i međunarodne predstavnike, iste one strance koji su im čuvali (i još čuvaju) njihove svetinje (to the best of their abilities) proteklih godina, i bez kojih bi te crkve i manastiri odavno već bili zakorovili. Da li smo stvarno toliko ludi na pomislimo da će to išta rešiti.
Ipak, dve najjače stavke akcionih planova ove naše jadne vlade (mada oni naveliko tvrde da nemaju veze sa tim, već da je to spontana reakcija Srba sa Kosova) su ostavke Srba policajaca u KPS-u i jučerašnja otimačina vozova u severnom delu Kosova. U situaciji kada su tenzije izuzetno velike tamo dole i među srpskim i među albanskim stanovništvom, što dodatno pokazuje i pucanje na kancelariju UNMIK-a naši pametnjakovići su odlučili da povuku oko 700 policajaca srpske nacionalnosti koji rade u policiji dole, ostavljajući tako srpske enklave sa smanjenom zaštitom. Mislim, UNMIK će popuniti ta mesta stranim pandurima i Albancima, ali koliko će ta gospoda u slučaju nekog većeg nasilja ili nereda rizikovati svoje živote da bi spasili tamo neke Srbe koji i onako ne priznaju to Kosovo?
A što se tiče vozova, to mi je tek biser. Savetnik našeg premijera (ako su mu svi savetnici takvi, onda kuku nama) Ristivojević, koji, gle čuda sedi i u upravnom odboru Železnica Srbije, reče da smo morali da preuzmemo naše pruge, jer UNMIK železnica ne postiže naše standarde. E, reče čovek i ostade živ... Prvo, kad su već zabrinuti oko poštovanja standarda, što ne preuzeše i ostatak pruga po Kosovu (preuzeli su nekih 60 km, od ukupno 330) ili se možda na tom ostatku standardi poštuju? Ili je u pitanju mlaćenje gloginja tuđim kur*em, kao što je po svoj prilici i slučaj? Drugo, o kojim mi standardima uopšte pričamo, kada na prugama u Srbiji vozovi sada putuju sporije nego pre drugog svetskog rata??????? Pa jel' to taj standard koji UNMIK treba da prati? Jel' to uspeh naših železnica 70 godina kasnije????? Pa jeste li vi gospodo savetnici vesla sisali ili čamac pušili???? Zar ne možete nikakv bolji argument da smislite za to nasilničko ponašanje, koje pravdate time što su neki drugi izveli nasilje nad nama? Alo bre Srbi, da li vam je svima mozak na rezervi, pa dopuštate da nas ovako farbaju razni probisveti?????
Gospodo i dame, citaoci mog bloga, u ovoj zemlji je i zvanično pao mrak. I to debeo mrak. Dokle će trajati, pa to zavisi od nas samih.
22. 2. 2008.
Tako li se brani medjunarodno pravo?
Dakle, bilo mi glupo da komentarišem proglašenje nezavisnosti Kosova u nedelju, 17-tog, a osim toga i oženio sam se taj dan. A na kraju krajeva, šta pa tu ima i da se kaže. To nije video samo Voja Koštunica i okolna banda oko njega. Svima je bilo jasno da je to sledeći korak EU i SAD. Iako nisam pobornik kosovske mitomanije, znam samo da je to proglašenje tek prvi korak u borbi. Kosovo time nije mnogo dobilo, jer će i dalje tu biti strane trupe i strani gubernatori da ih nadziru, a od ulaska u UN, OEBS i mnoge druge relevantne organizacije vrlo verovatno mogu da se pozdrave na neko vreme.
No nije to ono o čemu htedoh danas da blogujem. Prosto me više tišti ovo demoliranje Beograda koje se dešava proteklih dana, od nedelje na ovamo, sa sve zaključno, četvrtkom i veličanstvenim mitingom, nikad viđenim. ALO BRE STOKO, PA KOGA VI LAŽETE!?!?!?!?! Procene kažu do 300 000 ljudi da je bilo. 5. Oktobra je bilo pola miliona, jesmo li to već zaboravili? I nisu bili većinom (k)radikali, već ljudi željni normalnog života, ljudi koji su hteli da počnu da žive nakon 11 godina sranja.
A sinoć? Ajde, neću da grešim dušu, velika većina ljudi koji su bili na tom mitingu su došli iz nekom mitološkog ubeđenja da je Kosovo naše i da je tako zapisano u kamenu. I stvarno su se ponašali kao normalni, vaspitani ljudi. To što njihovo ubeđenje ima vrlo malo utemeljenja u stvarnosti, to je druga priča.
Ono što me izuzetno nervira je to rušenje, paljenje, silovanje zdravog mozga. Prvo, pre svega, hteo bih da verujem da je policija slučajno zaboravila da zaštiti ambasade SAD i Hrvatske, pa čak i Nemačke, ali nema šanse da je to tako. SEDIŠTE MINISTARSTVA UNUTRAŠNJIH POSLOVA je 200 metara od tih ambasada. Nemoguće je da niko nije mogao da pretpostavi, naročito nakon nedelje da će se ove zgrade ponovo naći na udaru. Nemoguće je da je policiji trebalo pola sata da interveniše, za koje vreme su ovi već zapalili te dve zgrade, i još poneku. VRLO JE OČITO DA JE POLICIJA DOBILA NAREĐENJE DA SE SKLONI. Da baš niti jedan policajac, pa čak ni oni što čuvaju zgrade i inače, ne bude tamo, e nije nego da je to slučajno.
Drugo, kad su već jednom krenuli da intervenišu, više su huligane rasteravali, nego što su ikog hapsili. Setite se samo, vi koji ste bili, kako se policija ponašala prema demonstrantima 1996/97 u toku protesta protiv lažiranja izbora. Setite se kako su to isto probali 2000. godine u septembru i oktobru. Uopšte nisu bili ovako mirni i pacifikovani. Tukli su i levo i desno, hapsili su koga god su dohvatili. A sad? Ja sam sinoć na silnim TV stanicama video jedva dva hapšenja. Toliko o tome da nije bilo dogovoreno i namerno. Rasterali su ih tek kad je zapretilo da zapale celu ulicu Kneza Miloša.
A na konto toga spaljivanja ambasada smo već popili i osudu saveta bezbednosti UN, a bogami i protestne note. Seća li se iko među našim političarima Bečke konvencije, konkretno člana 27 iste, koji govori o zaštiti konzularnih predstavništava, čak i u slučaju prekida diplomatskih veza? SFRJ je bila potpisnica te konvencije, a Srbija ju je takođe preuzela, pa samim time i obavezu da štiti te diplomatske objekte. Pa šta smo sad svetu pokazali? Da smo divljaci? Naravno. Da nas međunarodno pravo interesuje samo u slučajevima kad to nama treba? Naravno. I sad posle predstave od sinoć, ko će da nam drži stranu u vezi Kosova? Pa samo Rusija i Kina (možda), ali Rusi su još veći divljaci od nas, tako da i nije čudo. A osim toga videli smo koliko neko (čitaj SAD) zarezuje Rusiju u UN ovih dana. Svi tvrde da je sve u redu, Ban Ki Mun ćuti i svima lepo, sem nama.
Ono što me još više pogađa je uništavanje radnji i krađa robe. Kakve veze ima prodavnica odeće sa odbranom Kosova? Tako li se brani međunarodno pravo? Pa ko radi u tim prodavnicama? Pa Srbi, Beograđani. Kome te radnje plaćaju porez? Pa Srbiji naravno. Pa što smo ih onda lupali? Zato što imaju američku, englesku, francusku robu? Ma jok, zato što smo kriminalci i to oni najsitniji, jajare.
Zato, dragi moji čitaoci, ukoliko i postojite, ako imate šansu za iseljavanje, stanite u red za najbližu ambasadu, dok su još tu i krenite u proceduru. U ovoj zemlji nema šanse za normalnim životom još narednih 50 godina. Ja već uveliko razmišljam o Kanadi, pa ako skupim pare, odo' da se prodam.
No nije to ono o čemu htedoh danas da blogujem. Prosto me više tišti ovo demoliranje Beograda koje se dešava proteklih dana, od nedelje na ovamo, sa sve zaključno, četvrtkom i veličanstvenim mitingom, nikad viđenim. ALO BRE STOKO, PA KOGA VI LAŽETE!?!?!?!?! Procene kažu do 300 000 ljudi da je bilo. 5. Oktobra je bilo pola miliona, jesmo li to već zaboravili? I nisu bili većinom (k)radikali, već ljudi željni normalnog života, ljudi koji su hteli da počnu da žive nakon 11 godina sranja.
A sinoć? Ajde, neću da grešim dušu, velika većina ljudi koji su bili na tom mitingu su došli iz nekom mitološkog ubeđenja da je Kosovo naše i da je tako zapisano u kamenu. I stvarno su se ponašali kao normalni, vaspitani ljudi. To što njihovo ubeđenje ima vrlo malo utemeljenja u stvarnosti, to je druga priča.
Ono što me izuzetno nervira je to rušenje, paljenje, silovanje zdravog mozga. Prvo, pre svega, hteo bih da verujem da je policija slučajno zaboravila da zaštiti ambasade SAD i Hrvatske, pa čak i Nemačke, ali nema šanse da je to tako. SEDIŠTE MINISTARSTVA UNUTRAŠNJIH POSLOVA je 200 metara od tih ambasada. Nemoguće je da niko nije mogao da pretpostavi, naročito nakon nedelje da će se ove zgrade ponovo naći na udaru. Nemoguće je da je policiji trebalo pola sata da interveniše, za koje vreme su ovi već zapalili te dve zgrade, i još poneku. VRLO JE OČITO DA JE POLICIJA DOBILA NAREĐENJE DA SE SKLONI. Da baš niti jedan policajac, pa čak ni oni što čuvaju zgrade i inače, ne bude tamo, e nije nego da je to slučajno.
Drugo, kad su već jednom krenuli da intervenišu, više su huligane rasteravali, nego što su ikog hapsili. Setite se samo, vi koji ste bili, kako se policija ponašala prema demonstrantima 1996/97 u toku protesta protiv lažiranja izbora. Setite se kako su to isto probali 2000. godine u septembru i oktobru. Uopšte nisu bili ovako mirni i pacifikovani. Tukli su i levo i desno, hapsili su koga god su dohvatili. A sad? Ja sam sinoć na silnim TV stanicama video jedva dva hapšenja. Toliko o tome da nije bilo dogovoreno i namerno. Rasterali su ih tek kad je zapretilo da zapale celu ulicu Kneza Miloša.
A na konto toga spaljivanja ambasada smo već popili i osudu saveta bezbednosti UN, a bogami i protestne note. Seća li se iko među našim političarima Bečke konvencije, konkretno člana 27 iste, koji govori o zaštiti konzularnih predstavništava, čak i u slučaju prekida diplomatskih veza? SFRJ je bila potpisnica te konvencije, a Srbija ju je takođe preuzela, pa samim time i obavezu da štiti te diplomatske objekte. Pa šta smo sad svetu pokazali? Da smo divljaci? Naravno. Da nas međunarodno pravo interesuje samo u slučajevima kad to nama treba? Naravno. I sad posle predstave od sinoć, ko će da nam drži stranu u vezi Kosova? Pa samo Rusija i Kina (možda), ali Rusi su još veći divljaci od nas, tako da i nije čudo. A osim toga videli smo koliko neko (čitaj SAD) zarezuje Rusiju u UN ovih dana. Svi tvrde da je sve u redu, Ban Ki Mun ćuti i svima lepo, sem nama.
Ono što me još više pogađa je uništavanje radnji i krađa robe. Kakve veze ima prodavnica odeće sa odbranom Kosova? Tako li se brani međunarodno pravo? Pa ko radi u tim prodavnicama? Pa Srbi, Beograđani. Kome te radnje plaćaju porez? Pa Srbiji naravno. Pa što smo ih onda lupali? Zato što imaju američku, englesku, francusku robu? Ma jok, zato što smo kriminalci i to oni najsitniji, jajare.
Zato, dragi moji čitaoci, ukoliko i postojite, ako imate šansu za iseljavanje, stanite u red za najbližu ambasadu, dok su još tu i krenite u proceduru. U ovoj zemlji nema šanse za normalnim životom još narednih 50 godina. Ja već uveliko razmišljam o Kanadi, pa ako skupim pare, odo' da se prodam.
12. 2. 2008.
Tresla se brda...
Kažu mediji danas, kriza vlade okončana. Dogovorili se. E baš lepo. U nekoj normalnoj zemlji bio bi to razlog za slavlje, ali u ovoj našoj uopšte nije. U svem tom dogovoru, odjednom je negde u prevodu, ispušten privremeni politički sporazum sa EU. Više ga niko živ ne pominje. Samo standardni tandara broć o teritorijalnom integritetu i suverenitetu (ne znam da li ste primetili da otkako se ova konstrukcija odomaćila većina naših političara to u govoru spaja u jednu reč, poput teritorijalnintegritetisuverenitet i pritom još progutaju po koji samoglasnik, što samo govori koliko je ova mantra naučena napamet) koji mu dođe kao univerzalni odgovor na sva pitanja kao na primer:
Šta mislite o vremenu danas?
Mislim da ne možemo dozvoliti da današnje lepo vreme protivpravno ugrozi naš teritorijalniintegritetisuverenitet.
Puna usta legalizma, a praksi ništa.
Kažu opet naši mudri i premudri, presvjetli i prepodobni političari kako su spremili reakciju na nezavisno Kosovo. Kako će da ponište svaku takvu odluku, kako će da tuže svaku zemlju koja prizna tu i takvu nezavisnost. E stvarno, to je tek najveći biser. Kao tužiće nekog međunarodnom sudu u Hagu. Baš pametno. Možda bi prvo trebali da tribunalu isporuče one za koje se prave blesavi da ne znaju gde su, pa tek onda da zahtevaju nešto za uzvrat. Ovako, nama pravo odgovara kad nama treba, ali kad to isto pravo zahteva nešto od nas, onda nikom ništa, pojma mi nemamo, ma šta pričate, Mladić i Karadžić, ne znamo mi tu gospodu?
Hoćete da vam prognoziram unapred, kao vidovita rahmetli baba vangla ishod te tužne tužbe? Hoćete?!? Prosto jednostavno, sud će se proglasiti nenadležnim, kao što je to već uradio po pitanju tužbe za bombardovanje Srbije 1999. godine, koja je podjednako kao i ovo bila kršenje međunarodnog prava. I šta onda? Biće pojeo vuk magarca, mi tužili oni se izuzeli i ništa. Kosovo najnovija država u svetu.
U međuvremenu Opras, pardon Obraz nam servira svoju dnevnu politiku, aktivniji su više nego ikad, a policija ćuti, jer bože moj, pa to su mladi ljudi koji samo žele da iskažu svoje neslaganje sa nečijim stavovima. To što oni neslaganje iskazuju lomljenjem i batinanjem, ma nema veze, bunt se nekako mora izraziti. Ja jedino ne mogu da skapiram, zašto neko ne pokrene pitanje hapšenja tih likova zbog kršenja javnog reda i mira. Mislim, postoji to kao član u zakonu negde. Uništavanje izložbene postavke i prekidanje promocije knjige je svakako upravo to. Kršenje javnog reda i mira. Moraću da postavim to pitanju nadležnom ministru, naravno kad se probudi iz kome. A mogla bi i Srbija malo da se probudi, juče je par stotina studenata protestvovalo protiv odbijanja političkog sporazuma sa EU. OK, kapiram ja da je njima to direktno jedna od bitnijih stvari, prvenstveno zbog povećanja broja stipendija i lakšeg odlaska u EU, ali zar stvarno trebaju deca od 18, 19 godina da nam ukazuju da u ovoj državi nešto naveliko smrdi?
Šta mislite o vremenu danas?
Mislim da ne možemo dozvoliti da današnje lepo vreme protivpravno ugrozi naš teritorijalniintegritetisuverenitet.
Puna usta legalizma, a praksi ništa.
Kažu opet naši mudri i premudri, presvjetli i prepodobni političari kako su spremili reakciju na nezavisno Kosovo. Kako će da ponište svaku takvu odluku, kako će da tuže svaku zemlju koja prizna tu i takvu nezavisnost. E stvarno, to je tek najveći biser. Kao tužiće nekog međunarodnom sudu u Hagu. Baš pametno. Možda bi prvo trebali da tribunalu isporuče one za koje se prave blesavi da ne znaju gde su, pa tek onda da zahtevaju nešto za uzvrat. Ovako, nama pravo odgovara kad nama treba, ali kad to isto pravo zahteva nešto od nas, onda nikom ništa, pojma mi nemamo, ma šta pričate, Mladić i Karadžić, ne znamo mi tu gospodu?
Hoćete da vam prognoziram unapred, kao vidovita rahmetli baba vangla ishod te tužne tužbe? Hoćete?!? Prosto jednostavno, sud će se proglasiti nenadležnim, kao što je to već uradio po pitanju tužbe za bombardovanje Srbije 1999. godine, koja je podjednako kao i ovo bila kršenje međunarodnog prava. I šta onda? Biće pojeo vuk magarca, mi tužili oni se izuzeli i ništa. Kosovo najnovija država u svetu.
U međuvremenu Opras, pardon Obraz nam servira svoju dnevnu politiku, aktivniji su više nego ikad, a policija ćuti, jer bože moj, pa to su mladi ljudi koji samo žele da iskažu svoje neslaganje sa nečijim stavovima. To što oni neslaganje iskazuju lomljenjem i batinanjem, ma nema veze, bunt se nekako mora izraziti. Ja jedino ne mogu da skapiram, zašto neko ne pokrene pitanje hapšenja tih likova zbog kršenja javnog reda i mira. Mislim, postoji to kao član u zakonu negde. Uništavanje izložbene postavke i prekidanje promocije knjige je svakako upravo to. Kršenje javnog reda i mira. Moraću da postavim to pitanju nadležnom ministru, naravno kad se probudi iz kome. A mogla bi i Srbija malo da se probudi, juče je par stotina studenata protestvovalo protiv odbijanja političkog sporazuma sa EU. OK, kapiram ja da je njima to direktno jedna od bitnijih stvari, prvenstveno zbog povećanja broja stipendija i lakšeg odlaska u EU, ali zar stvarno trebaju deca od 18, 19 godina da nam ukazuju da u ovoj državi nešto naveliko smrdi?
6. 2. 2008.
Pada vlada, pada vlada, pada vlada....
Dakle, da đavo nikad ne spava u Srbiji, pokazalo se još jednom. Iako možda deluje mlitav i neobavešten, vođa, pardon đavo je samo pokvaren. I to do srži. Ni dva dana posle predsedničkih izbora na kojima, ni kriv, ni dužan, a ni obavešten, nije učestvovao, V.K. je odlučio da izadje na sneg (koga i nema, ali to je pitanje druge prirode, globalno zagrevanje i slično), ne zbog pravljenja sneška, već da pokaže svoje prave tragove, a isti mu smrde nečovještvom. Ostrvio se čovek na prelazni politički sporazum sa EU, pa sve pršti. I ministar prosvete, sveznajući Lončar se time bavi, umesto da se recimo bavi nasiljem u školama ili nedovršenim reformama školskog sistema. Kuš bre stoko narodnjačka, na mesto, u tor!!!
E pa čisto da ne bi bilo da nismo razumeli šta se nudi u tom sporazumu, eve vam link pa čitajte, sve tu piše. Ko u ovom uspe da pronađe pomen reči Kosovo, treba da se zaposli kao agent BIA, jer mu je budućnost sto posto osigurana. Naći će sve neprijatelje ove države, a i širi i duže.
Daklem, ja bih rekao da nije problem u sporazumu, već u glavi wannabe Napoleona od Srbije, V.K. Gde god se okrene, a njemu otimači Kosova izviru iz svih mračnih ćoškova. Od EU, preko UN, pa sve do SAD. A on jadan, muku muči i levo i desno šiba svojim excalliburom, razgrće horde napaljenih otimača Kosova sa dva roga na glavi, ali ne može on jadan sve sam. Moraju da mu priskoče u pomoć SRS i SPS, svojim potpisima da obezbede sednicu parlamenta da se odbije ovaj pakleni plan EU da nam se garantuje pristupanje toj zajednici, poveća broj studenata koji će moći na studiranje u EU i slične zle stvari. Jujujuju, što bi rekle stare babe, di bi smo mi bez našeg Vokija hrabrog srdašca.
FUJ!!!
Građani Srbije, ili bar vi što čitate ove reči, stavite prst na čelo i razmislite. Kosovo od 1999. de facto, ali i de jure (mnogo upotrebljavane reči poslednjih meseci vezano za Kosovo) nije u sastavu Srbije. Vlast Srbije nad Kosovom je suspendovana rezolucijom UN pod brojem 1244 i tamo je zavedena mirovna misija plavih kaciga, tj. šlemova. Posle skoro deset godina ovakvog stanja, glavni finansijeri te avanture, SAD i EU, ne žele više da se bakću time u toj meri, jer bože moj u međuvremenu su se desili neki novi problemi. Pošto oni nemaju sentimentalne veze sa Kosovom, ali ni mitomanske (da ne kažem mitološke), rešili ljudi da to presude na najlakši (po njih) mogući način. Daj pobunjenoj oblasti nezavisnost, ionako to neće ni biti važno za deset godina, cela ta oblast će biti u EU. Kosovo će biti nezavisno, hteli mi to ili ne. Mi to ništa nećemo moći da sprečimo. Rusija će neko vreme možda da se zabavlja vetirajući pristup tom nezavisnom Kosovu u UN, OEBS i slična mesta, ali pre ili kasnije i Rusija će naći novu i bolju zabavu, a Kosovo prepustiti zaboravu. Do tog trenutka, mi ćemo, ako V.K. i ostala umereno i manje umerena desnica ostanu da vladaju, verovatno još mnoga javna preduzeća pokloniti našoj braći, ne budemo li se uzeli u pamet (JAT i EPS su prva dva sledeća) i ostati siroti kao što smo uvek i bili. Zbog čega? Zbog teritorije koju nikad više nećemo moći da kontrolišemo, a koja je pride naseljena sa gotovo 2 miliona neprijateljski nastrojenog stanovništva? Da li smo toliko ludi da svoju budućnost žrtvujemo zarad toga?
Moj lični apel odnosi se na Tadića. Izađi iz ove i ovakve vlade. Ako treba pusti Koštunicu i sa radikalima, mada i oni, bar zvanično neće sa tim ljigavcem, ako je verovati Tomi Nikoliću. Neka se pokažu šta će raditi, a onda neka ovaj glupi narod još 4 godine guta govna i neka se ponovo vrati u mizeriju koju je već imao, pa će se valjda nečemu naučiti. Kažu da se svaka škola plaća. E pa gospodo i dame, račun samo što nije.
E pa čisto da ne bi bilo da nismo razumeli šta se nudi u tom sporazumu, eve vam link pa čitajte, sve tu piše. Ko u ovom uspe da pronađe pomen reči Kosovo, treba da se zaposli kao agent BIA, jer mu je budućnost sto posto osigurana. Naći će sve neprijatelje ove države, a i širi i duže.
Daklem, ja bih rekao da nije problem u sporazumu, već u glavi wannabe Napoleona od Srbije, V.K. Gde god se okrene, a njemu otimači Kosova izviru iz svih mračnih ćoškova. Od EU, preko UN, pa sve do SAD. A on jadan, muku muči i levo i desno šiba svojim excalliburom, razgrće horde napaljenih otimača Kosova sa dva roga na glavi, ali ne može on jadan sve sam. Moraju da mu priskoče u pomoć SRS i SPS, svojim potpisima da obezbede sednicu parlamenta da se odbije ovaj pakleni plan EU da nam se garantuje pristupanje toj zajednici, poveća broj studenata koji će moći na studiranje u EU i slične zle stvari. Jujujuju, što bi rekle stare babe, di bi smo mi bez našeg Vokija hrabrog srdašca.
FUJ!!!
Građani Srbije, ili bar vi što čitate ove reči, stavite prst na čelo i razmislite. Kosovo od 1999. de facto, ali i de jure (mnogo upotrebljavane reči poslednjih meseci vezano za Kosovo) nije u sastavu Srbije. Vlast Srbije nad Kosovom je suspendovana rezolucijom UN pod brojem 1244 i tamo je zavedena mirovna misija plavih kaciga, tj. šlemova. Posle skoro deset godina ovakvog stanja, glavni finansijeri te avanture, SAD i EU, ne žele više da se bakću time u toj meri, jer bože moj u međuvremenu su se desili neki novi problemi. Pošto oni nemaju sentimentalne veze sa Kosovom, ali ni mitomanske (da ne kažem mitološke), rešili ljudi da to presude na najlakši (po njih) mogući način. Daj pobunjenoj oblasti nezavisnost, ionako to neće ni biti važno za deset godina, cela ta oblast će biti u EU. Kosovo će biti nezavisno, hteli mi to ili ne. Mi to ništa nećemo moći da sprečimo. Rusija će neko vreme možda da se zabavlja vetirajući pristup tom nezavisnom Kosovu u UN, OEBS i slična mesta, ali pre ili kasnije i Rusija će naći novu i bolju zabavu, a Kosovo prepustiti zaboravu. Do tog trenutka, mi ćemo, ako V.K. i ostala umereno i manje umerena desnica ostanu da vladaju, verovatno još mnoga javna preduzeća pokloniti našoj braći, ne budemo li se uzeli u pamet (JAT i EPS su prva dva sledeća) i ostati siroti kao što smo uvek i bili. Zbog čega? Zbog teritorije koju nikad više nećemo moći da kontrolišemo, a koja je pride naseljena sa gotovo 2 miliona neprijateljski nastrojenog stanovništva? Da li smo toliko ludi da svoju budućnost žrtvujemo zarad toga?
Moj lični apel odnosi se na Tadića. Izađi iz ove i ovakve vlade. Ako treba pusti Koštunicu i sa radikalima, mada i oni, bar zvanično neće sa tim ljigavcem, ako je verovati Tomi Nikoliću. Neka se pokažu šta će raditi, a onda neka ovaj glupi narod još 4 godine guta govna i neka se ponovo vrati u mizeriju koju je već imao, pa će se valjda nečemu naučiti. Kažu da se svaka škola plaća. E pa gospodo i dame, račun samo što nije.
4. 2. 2008.
Pobeda?
Eto, došao i prošao taj famozni 3. februar. Beše drugog kruga, glasali smo kako smo glasali i dobili smo novog - starog predsednika. Opšta euforija i slavlje viđeno sinoć na ulicama Beograda, uopšte nisu na mestu. OK, iako Toma i (k)radikali nisu došli na vlast, to nije jedini i dovoljni razlog za slavlje. Problemi i dalje ostaju, bez čak i najave rešenja.
A problem je pre svega vlada, ovakva kakva jeste. Lepo je to što je predsednik Srbije demokratski nastrojen predsednik Demokratske stranke, g. Boris Tadić , ali predsednik vlade, sa realno mnogo većim ingerencijama ostaje g. Vojislav Koštunica. E to je glavni unutrašnji problem ove jadne države. Na čelu vlade, koja formira politiku države je čovek koji je svakim danom sve dalje i dalje od reformi, EU, napretka, boljitka. Čovek koji se zaogrće u plašt Kosova svaki put kada nema šta drugo da kaže (a po broju pomena Kosova u poslednje vreme, očito je da nema ama baš ništa da kaže). Čovek koji se češlja dok u državi tinjaju socijalni problemi, loš standard, nezaposlenost, monopoli, korupcije, itd. Čovek koji nam prosipa priču o odbrani međunarodnog prava i očuvanju Kosova u okviru Srbije, a pri tom ne dozvoljava tim istim stanovnicima Kosova albanske nacionalnosti da glasaju za usvajanje ustava države u kojoj bi trebalo da žive. Čovek čiji ministar pravde ide službenim vozilom u privatni lov, pa se pri tome još i slupa i dodatno padne na teret državi koja mu dovodi lekare iz Rusije da bi ga izlečili i pri tom to debelo naplatili. Čovek koji je prodao NIS Rusima ispod svake cene i mimo svakog zakona? Pa im pride uvalio i monopol na uvoz sirove nafte, izgradnju gasovoda i tome slično.
Ja uopšte ne vidim razloga za slavlje. Jer, ništa se nešto strašno neće promeniti. Neki, poput g. Svilanovića (a i brate, dokle više sa njim, novinari, molim vas, ne pridajte pažnju pomenutom više, neka ode jednom u istoriju) kažu kako bi Voja trebalo časno da podnese ostavku. Pa kad se u Srbiji časti (osim pri guslanju o časnoj prošlosti) pridavala pažnja? Jel' se ta čast maže na 'leba? Čemu to služi? Voja će, sva je prilika, nastaviti da sedi u svojoj tapaciranoj kožnoj fotelji u Nemanjinoj, da nam se mršti sa ekrana na svakoj konferenciji za štampu, a ko zna, ako zagusti oko Kosova, možda Rusi dobiju i EPS, po principu halo Bing, kako brat.
Ne verujem da će Tadić imati herca sad da lupi o sto i kaže: Ne može to tako! Ja hoću da znam koji je moj deo! (neizmerno hvala Dušanu Kovačeviću i Slobodanu Šijanu za ovaj vazda koristan citat), jer će mu Koštunica na to uzvratiti istom merom. Sećate se replike: "Ako si glup, nisi gluv. Evo ovoliki!"
Voki, iako bez glasova, jer Selja i Boris mu uzeše sve na ovim poslednjim izborima, je i dalje u jakoj poziciji da ostane na vlasti. Ako on ode, pa ko će činiti vladu? Sa LDP, G17+ i svim manjinama DS nema većinu. Fali mu dvadesetak glasova. Čak i da uslovno udje SPS, opet nema dovoljno.
OK, neko će reći, pa neka bude prevremenih izbora. Pa na njima Tadić i DS neće dobiti ni približno ovoj količini glasova koje su dobili na predsedničkim izborima. Pre svega, mnogi su glasali protiv, a ne za. Gomila onih koji su glasali juče, neće glasati sutra na vanrednim parlamentarnim izborima. Dozvoljavam da će DS možda, na krilima ove pobede, dobiti nešto više glasova nego na januarskim izborima (mislim na 2007), ali će prateći orkestar (LDP, G17+ i manjine) dobiti približno isto. Voja će na uštrb Velje dobiti manje (a možda i opet budu u koaliciji), a radikali vrlo lako i više nego što su dobili 2007, ali ipak manje nego što su dobili na republičkim izborima. SPS onoliko koliko već ima, give or take 0.2-0.5%. I opet ne može da se oformi vlada bez DSS-NS, bilo da vodeća stranka te vlade bude DS ili SRS.
Treća, i najverovatnija varijanta jeste da sve ostane kako jeste. Voja i dalje premijer, Selja i dalje kapitalac, itd, itd. Ne verujem čak da će Voja uopšte nešto i popustiti DS-u oko dnevne politike. Opet, isto tako ne verujem ni da će DS uspeti da se nametne kao aktivniji deo vlade u onim poslovima koji se direktno ne tiču ministarstava pod kontrolom DS-a i G17+. I dalje će Samardžić da nas folira svojim šatro argumentima i dalje će V.K. svako malo da podučava EU i UN o međunarodnom pravu i slično.
A problemi koje smo imali pre izbora ostaju i dalje. Kosovari već najavljuju određivanje datuma za nezavisnost. Šta će biti kad se to desi, a SAD i deo EU (a možda i cela) priznaju Kosovo? Ovo (verovatno) ne može da prođe u UN, zbog (eventualnog) veta Rusije i Kine pre svih, ali će Kosovo u očima druge dve svetske sile postati međunarodno priznata država. Šta mislite koliko će trebati V.K. i drugarima da pokrenu pitanje prekida EU integracija Srbije? Dva minuta po proglašenju priznanja Kosova od strane EU? Mnogo je kume. Mnogo.
A šta onda? Tadić i DS su načelno za ne-prekidanje procesa pridruživanja, čak i u slučaju priznanja nezavisnosti Kosova. DSS, NS, SRS, SPS nisu. Da li onda pada vlada ili će i DS da legne na rudu i dozvoli prekidanje procesa integracije? U svakom slučaju ne valja. Ili prestaju EU donacije i krediti bez kojih ova država ne može da se izvuče iz gliba 90-tih ili pada vlada, pa prevremeni izbori, u kojem slučaju važi scenario iz jednog od gornjih pasusa.
Stoga, čestitka Borisu na pobedi, ali i Pir je pobedio u jednoj bici, no ne i u ratu. Na kraju je pobegao glavom bez obzira, ostavivši nam samo termin Pirova pobeda na korišćenje i to čak bez prava na tantijeme. Od koga je, dosta je.
Ja lično ne mislim da smo mnogo dobili ovom pobedom i da je bilo nekih velikih razloga za ono slavlje. A vi vidite kako ćete.
A problem je pre svega vlada, ovakva kakva jeste. Lepo je to što je predsednik Srbije demokratski nastrojen predsednik Demokratske stranke, g. Boris Tadić , ali predsednik vlade, sa realno mnogo većim ingerencijama ostaje g. Vojislav Koštunica. E to je glavni unutrašnji problem ove jadne države. Na čelu vlade, koja formira politiku države je čovek koji je svakim danom sve dalje i dalje od reformi, EU, napretka, boljitka. Čovek koji se zaogrće u plašt Kosova svaki put kada nema šta drugo da kaže (a po broju pomena Kosova u poslednje vreme, očito je da nema ama baš ništa da kaže). Čovek koji se češlja dok u državi tinjaju socijalni problemi, loš standard, nezaposlenost, monopoli, korupcije, itd. Čovek koji nam prosipa priču o odbrani međunarodnog prava i očuvanju Kosova u okviru Srbije, a pri tom ne dozvoljava tim istim stanovnicima Kosova albanske nacionalnosti da glasaju za usvajanje ustava države u kojoj bi trebalo da žive. Čovek čiji ministar pravde ide službenim vozilom u privatni lov, pa se pri tome još i slupa i dodatno padne na teret državi koja mu dovodi lekare iz Rusije da bi ga izlečili i pri tom to debelo naplatili. Čovek koji je prodao NIS Rusima ispod svake cene i mimo svakog zakona? Pa im pride uvalio i monopol na uvoz sirove nafte, izgradnju gasovoda i tome slično.
Ja uopšte ne vidim razloga za slavlje. Jer, ništa se nešto strašno neće promeniti. Neki, poput g. Svilanovića (a i brate, dokle više sa njim, novinari, molim vas, ne pridajte pažnju pomenutom više, neka ode jednom u istoriju) kažu kako bi Voja trebalo časno da podnese ostavku. Pa kad se u Srbiji časti (osim pri guslanju o časnoj prošlosti) pridavala pažnja? Jel' se ta čast maže na 'leba? Čemu to služi? Voja će, sva je prilika, nastaviti da sedi u svojoj tapaciranoj kožnoj fotelji u Nemanjinoj, da nam se mršti sa ekrana na svakoj konferenciji za štampu, a ko zna, ako zagusti oko Kosova, možda Rusi dobiju i EPS, po principu halo Bing, kako brat.
Ne verujem da će Tadić imati herca sad da lupi o sto i kaže: Ne može to tako! Ja hoću da znam koji je moj deo! (neizmerno hvala Dušanu Kovačeviću i Slobodanu Šijanu za ovaj vazda koristan citat), jer će mu Koštunica na to uzvratiti istom merom. Sećate se replike: "Ako si glup, nisi gluv. Evo ovoliki!"
Voki, iako bez glasova, jer Selja i Boris mu uzeše sve na ovim poslednjim izborima, je i dalje u jakoj poziciji da ostane na vlasti. Ako on ode, pa ko će činiti vladu? Sa LDP, G17+ i svim manjinama DS nema većinu. Fali mu dvadesetak glasova. Čak i da uslovno udje SPS, opet nema dovoljno.
OK, neko će reći, pa neka bude prevremenih izbora. Pa na njima Tadić i DS neće dobiti ni približno ovoj količini glasova koje su dobili na predsedničkim izborima. Pre svega, mnogi su glasali protiv, a ne za. Gomila onih koji su glasali juče, neće glasati sutra na vanrednim parlamentarnim izborima. Dozvoljavam da će DS možda, na krilima ove pobede, dobiti nešto više glasova nego na januarskim izborima (mislim na 2007), ali će prateći orkestar (LDP, G17+ i manjine) dobiti približno isto. Voja će na uštrb Velje dobiti manje (a možda i opet budu u koaliciji), a radikali vrlo lako i više nego što su dobili 2007, ali ipak manje nego što su dobili na republičkim izborima. SPS onoliko koliko već ima, give or take 0.2-0.5%. I opet ne može da se oformi vlada bez DSS-NS, bilo da vodeća stranka te vlade bude DS ili SRS.
Treća, i najverovatnija varijanta jeste da sve ostane kako jeste. Voja i dalje premijer, Selja i dalje kapitalac, itd, itd. Ne verujem čak da će Voja uopšte nešto i popustiti DS-u oko dnevne politike. Opet, isto tako ne verujem ni da će DS uspeti da se nametne kao aktivniji deo vlade u onim poslovima koji se direktno ne tiču ministarstava pod kontrolom DS-a i G17+. I dalje će Samardžić da nas folira svojim šatro argumentima i dalje će V.K. svako malo da podučava EU i UN o međunarodnom pravu i slično.
A problemi koje smo imali pre izbora ostaju i dalje. Kosovari već najavljuju određivanje datuma za nezavisnost. Šta će biti kad se to desi, a SAD i deo EU (a možda i cela) priznaju Kosovo? Ovo (verovatno) ne može da prođe u UN, zbog (eventualnog) veta Rusije i Kine pre svih, ali će Kosovo u očima druge dve svetske sile postati međunarodno priznata država. Šta mislite koliko će trebati V.K. i drugarima da pokrenu pitanje prekida EU integracija Srbije? Dva minuta po proglašenju priznanja Kosova od strane EU? Mnogo je kume. Mnogo.
A šta onda? Tadić i DS su načelno za ne-prekidanje procesa pridruživanja, čak i u slučaju priznanja nezavisnosti Kosova. DSS, NS, SRS, SPS nisu. Da li onda pada vlada ili će i DS da legne na rudu i dozvoli prekidanje procesa integracije? U svakom slučaju ne valja. Ili prestaju EU donacije i krediti bez kojih ova država ne može da se izvuče iz gliba 90-tih ili pada vlada, pa prevremeni izbori, u kojem slučaju važi scenario iz jednog od gornjih pasusa.
Stoga, čestitka Borisu na pobedi, ali i Pir je pobedio u jednoj bici, no ne i u ratu. Na kraju je pobegao glavom bez obzira, ostavivši nam samo termin Pirova pobeda na korišćenje i to čak bez prava na tantijeme. Od koga je, dosta je.
Ja lično ne mislim da smo mnogo dobili ovom pobedom i da je bilo nekih velikih razloga za ono slavlje. A vi vidite kako ćete.
27. 1. 2008.
Majstori, majstori
Eto, desi mi se juce (subota uvece), po prvi put od kad sam gazda na stan, da mi pukne vodovodna cev u stanu. Nije neka stvar, ali kad ti se nesto desi prvi put, bude zanimljivo. Elem, pukla cev, a voda curi ispod prekidaca za svetlo u kuhinji, niz plocice, pa na pod. Da ne poverujes, curi voda preko struje, a nikog ne ubiva, svetlo gori normalno i sve to.
Ok, okrenem ja caleta, dodje on, sidjemo u podrum i zavrnemo ventil za vodu za celu vertikalu koja dovodi vodu do sudopera. I fakat prestade curenje. Ok, bar smo skapirali gde je kvar. Jos samo da skapiramo kako ta cev ide, pa da nam bude jasnije odakle voda iz prekidaca za svetlo. No, bilo kako bilo, pozovemo mi Sluzbu za intervencije Gradskog stambenog, posto su jel'te cevi u zidovima njihov deo posla (zato im i placamo infostan svaki mesec). Javi se cika, prilicno brzo, otkud znam, mozda zato sto je subota uvece, pa nema puno posla. I objasnim ja njemu nekako sta i kako, kad on, ni pet ni sest:
"Znate sta, subota je uvece, nase ekipe su vec unaokolo na terenu. Vi ste vodu zatvorili, znaci ne curi, hajde onda sutra ujutro, posle 8 prijavite kvar, pa ce neko doci.OK?"
"OK."
Prespavamo ti mi tu noc, dodje nedelja ujutro. Ne budem ja lenj, vec u 9 casova vrtim broj od sinoc. Javlja se neki drugi cika (jutarnja smena, sta li vec?) i opet ista prica. Ja njemu objasnjavam odakle curi voda, on meni ne veruje, ali dobro, ako je cev u zidu, to je vec njihov posao, poslace oni nekog, samo da jos nadju tog nekog ko ce da stemuje na nedelju ujutro i to jos na Sv. Savu. Kao da pomenuti svetac ima neke veze sa vodom i vodovodnim cevima?
Na te reci meni malo duh klonu, no racunam na dobrotu medju ljudima, pa jos na sveca, reko' nece valjda na crveno slovo da se usude da prekrse obecanje. I stvarno, dodjose dvojica majstora, jedan mladji i jedan stariji. Opet ja objasnjavam, a oni zagledaju, pa pogledaju, pa gvire, zaviruju i sve tako. Valjda to majstori svi tako rade. I konacno onaj mladji kaze onom starijem:
"Ljubo, donesi hilti."
E sad, znam ja kad se donosi hilti da to ne valja. Bice busenja i rusenja, ali sta cemo, ne moze cev drugacije da se popravi. Ode Ljuba, dodje Ljuba i nosi ogroman plasticni kofer, a u njemu hilti. Nikad veci hilti video nisam. Poveze to mladji majstor na struju i udri. Prsti malter, prste plocice, ma zid bre prsti na sve strane. Probije se on kroz to sve do cigle i konacno napipamo mi cev. E sad je vec lakse. Napravimo majstori i ja pauzu, zena skuvala kafu, pa da se ne ohladi. Tek u po kafe opet ce mladji majstor:
"Moramo da skinemo ovaj kuhinjski element, a i onaj u hodniku. Moracemo da pridjemo cevi i sa druge strane."
Auh!!! Nista, popijemo kafu do kraja, ispusimo jos po cigar, pa na posao. Kuhinjski element ode bez jauka, ocas posla, ali viseci element od garderobera vec teze. Kad ga je majstor Muja pravio jedva ga uglavismo, posto zidovi u mom stanu odbijaju da se povezu pod pravim uglom. No, bilo kako bilo, uz malo skidanja lajsne oko vrata za ulaz u kuhinju i malo povuci potegni skidosmo i taj element. Mladji majstor opet navali na hilti, razvali mi pola zida izmedu kuhinje i hodnika i onda veselje. U po cevi kabl za struju. Sto bi se reklo u knjigama vidi sliku, a ima i vidoje.
Slika 1. Kako se vezivala struja uz vodu
Slika 2. Kako je trebalo da bude, a kako jeste (crveno - idealna putanja, plavo - stvarna putanja)
Ok, okrenem ja caleta, dodje on, sidjemo u podrum i zavrnemo ventil za vodu za celu vertikalu koja dovodi vodu do sudopera. I fakat prestade curenje. Ok, bar smo skapirali gde je kvar. Jos samo da skapiramo kako ta cev ide, pa da nam bude jasnije odakle voda iz prekidaca za svetlo. No, bilo kako bilo, pozovemo mi Sluzbu za intervencije Gradskog stambenog, posto su jel'te cevi u zidovima njihov deo posla (zato im i placamo infostan svaki mesec). Javi se cika, prilicno brzo, otkud znam, mozda zato sto je subota uvece, pa nema puno posla. I objasnim ja njemu nekako sta i kako, kad on, ni pet ni sest:
"Znate sta, subota je uvece, nase ekipe su vec unaokolo na terenu. Vi ste vodu zatvorili, znaci ne curi, hajde onda sutra ujutro, posle 8 prijavite kvar, pa ce neko doci.OK?"
"OK."
Prespavamo ti mi tu noc, dodje nedelja ujutro. Ne budem ja lenj, vec u 9 casova vrtim broj od sinoc. Javlja se neki drugi cika (jutarnja smena, sta li vec?) i opet ista prica. Ja njemu objasnjavam odakle curi voda, on meni ne veruje, ali dobro, ako je cev u zidu, to je vec njihov posao, poslace oni nekog, samo da jos nadju tog nekog ko ce da stemuje na nedelju ujutro i to jos na Sv. Savu. Kao da pomenuti svetac ima neke veze sa vodom i vodovodnim cevima?
Na te reci meni malo duh klonu, no racunam na dobrotu medju ljudima, pa jos na sveca, reko' nece valjda na crveno slovo da se usude da prekrse obecanje. I stvarno, dodjose dvojica majstora, jedan mladji i jedan stariji. Opet ja objasnjavam, a oni zagledaju, pa pogledaju, pa gvire, zaviruju i sve tako. Valjda to majstori svi tako rade. I konacno onaj mladji kaze onom starijem:
"Ljubo, donesi hilti."
E sad, znam ja kad se donosi hilti da to ne valja. Bice busenja i rusenja, ali sta cemo, ne moze cev drugacije da se popravi. Ode Ljuba, dodje Ljuba i nosi ogroman plasticni kofer, a u njemu hilti. Nikad veci hilti video nisam. Poveze to mladji majstor na struju i udri. Prsti malter, prste plocice, ma zid bre prsti na sve strane. Probije se on kroz to sve do cigle i konacno napipamo mi cev. E sad je vec lakse. Napravimo majstori i ja pauzu, zena skuvala kafu, pa da se ne ohladi. Tek u po kafe opet ce mladji majstor:
"Moramo da skinemo ovaj kuhinjski element, a i onaj u hodniku. Moracemo da pridjemo cevi i sa druge strane."
Auh!!! Nista, popijemo kafu do kraja, ispusimo jos po cigar, pa na posao. Kuhinjski element ode bez jauka, ocas posla, ali viseci element od garderobera vec teze. Kad ga je majstor Muja pravio jedva ga uglavismo, posto zidovi u mom stanu odbijaju da se povezu pod pravim uglom. No, bilo kako bilo, uz malo skidanja lajsne oko vrata za ulaz u kuhinju i malo povuci potegni skidosmo i taj element. Mladji majstor opet navali na hilti, razvali mi pola zida izmedu kuhinje i hodnika i onda veselje. U po cevi kabl za struju. Sto bi se reklo u knjigama vidi sliku, a ima i vidoje.
Slika 1. Kako se vezivala struja uz vodu
Slika 2. Kako je trebalo da bude, a kako jeste (crveno - idealna putanja, plavo - stvarna putanja)Tek tada je svima (majstorima i meni) sinulo kako je voda izbijala na prekidac za struju. Cev je pukla iznad ili u neposrednoj blizini ukrstanja sa kablom za struju, da bi voda potom curila niz kabl sve do skretanja zice ka prekidacu i potom izbijala u samo kuciste prekidaca, ispod kojeg je izbijala napolje, preko plocica i niz zid na pod. Dakle, da "remiziramo" "majstori, majstori" su, videvsi rupu za vodu i cev ubacenu u nju odlucili da bi im to bilo idealno da sprovedu struju, jel' bi eto kabl mogao da se veze za cev. Bas divno. Cinjenica da to nije dozvoljeno i da po projektu sigurno nije tako stajalo ucrtano ko mari. To sto su tako mogli da naprave kurcshlus po celom ulazu i sto je mogao neko da pogine, nikom nista. Bole njih briga, do tad ce vrli crnotravci vec da dundjerisu ko zna gde po svetu, a mozda ce i biti pokojni od ciroze jetre.
Upravo ovde se i vidi problem koji Srbija ima. Dokle god se ovakve stvari desavaju i narocito dok se tolerisu (jer majstori ce uvek biti majstori, ali zato postoje kontrole koje ovo moraju da sprecavaju) nema Srbiji napretka. Tek kada od onog najnizeg, pa do onog najviseg svi budu postovali propise i zakone mozemo krenuti napred.
Zato pamet u glavu Srblji, da i vama ne bi dolazio majstor Ljuba sa hiltijem.
Upravo ovde se i vidi problem koji Srbija ima. Dokle god se ovakve stvari desavaju i narocito dok se tolerisu (jer majstori ce uvek biti majstori, ali zato postoje kontrole koje ovo moraju da sprecavaju) nema Srbiji napretka. Tek kada od onog najnizeg, pa do onog najviseg svi budu postovali propise i zakone mozemo krenuti napred.
Zato pamet u glavu Srblji, da i vama ne bi dolazio majstor Ljuba sa hiltijem.
24. 1. 2008.
Siptari su leteli u nebo, a "Srbi" su palili pekare
Svi sigurno znate za slucaj paljenja pekare Violeta u Novom Sadu, naravno, preko cuvenog snimka paljevine koji se pojavio na YouTube-u nedavno. Pocinje snimak recenicom: "Reci svima ko si, ne stidi se svoje vere i budi ponosan sin pravoslavlja." nakon cega, uz oficijelnu himnu Srbije ide slikopis (da ne kazem video zapis) paljenja same pekare.
Juce, u neko doba pojavljuje se vest kako je novosadska policija rasvetlila slucaj i kako su privedeni tamo neki klinci. I prvo sto upada u oci su svakako imena potpaljivaca. Rudolf R., Holik N., i M.M. su potpalili, a angazovao ih Jovan Š., dok je snimatelj bio Bojan J.
Ok, zanemarimo angazera i snimatelja koji su ocito Srbi i moguce (bar u svojoj glavi) pravoslavci, ali sta ovi Rudolf R. i Holik N. (M.M.-a izostavljam, posto mu ne vidimo ime) tu traže? Po imenima ne deluju kao Srbi, pre Madjari, mozda cak i neki Nemci ili Slovaci, Rusini, sta li vec. Kako se to oni nadjose medju "pravoslavnim" Srbima koji brane otecestvo, veru i krs' casni?
Nije li to mozda sindrom neceg drugog? Onako, na keca, rekao bih da je to sindrom gluposti, koja je beskonacna (bar ako je verovati A. Einstein-u) za razliku od univerzuma, ali nakon malo vise razmisljanja, mozda to i nije pravi odgovor, ali jeste deo istog.
Godinama unazad, u Vojvodini vladaju ekstremi. Od pocetka 90-tih godina XX veka i proterivanja jednog broja ne Srba (Hrtkovci i slicno) iz i u Vojvodini pocinju sve vise da
se pojavljuju i obitavaju razne neke organizacije zasnovane na nacionalizmu, sovinizmu, izolacionizmu i slicno. I nisu samo Srbi ti koji to organizuju. I Madjari imaju svoju organizaciju nazvanu Omladinski pokret 64 zupanije koji propagira reviziju Trijanonskog (Versajskog) sporazuma, a samim tim i reviziju granica u Centralnoj Evropi i na Balkanu. Srbi imaju recimo srpski narodni pokret Svetozar Miletic koji mozda ne trazi promenu granica ali hoce da uveca i ojaca srpstvo medju Srbima. A tu su i Obraz i pokret 1389 koji se vec na naslovnoj strani dici slikama haskih optuzenika R&R, a o programima da i ne pricamo.
Dodatno, treba obratiti paznju da je u Vojvodini SRS najjaca pojedinacna stranka. A svi znamo kakav je njihov program (Karlovac - Karlobag - Virovitica je i dalje granica Srbije u njihovim glavama, koliko god im americki marketinski strucnjaci savetuju da to ne pominju na svojim predizbornim okupljanjima).
Treba li onda da cudi sto su se oko paljenja pekare ciji je vlasnik Albanac nasli Srbi i Madjari (ili sta vec da su oni momci)? Oni su jednostavno produkt sredine u kojoj odrastaju, gde se svaka strana poziva na svoj nacionalizam, kao na Bogom dato pravo da se odbrani svoje "ugrozeno" postojanje. A sve to, opet bar kako ja to vidim, proistice iz loseg standarda zivljenja i nezaposlenosti, jer kad nemas nesto da te obuzme od 9-17, zaludan ti mozak postaje djavolje igraliste.
Zato, poruka drzavi i ovima sto su trenutno na vlasti. Poslovi nama trebaju. Radna mesta i kakve takve pristojne plate. Jer samo tako mozete da se izborite protiv nacionalista i ekstremista svih vrsta. Setite se samo Vajmarske Nemacke, u kojoj je Hitler upravo i dosao na vlast zahvaljujuci tome sto je zemlja bila u zestokoj ekonomskoj krizi i sto je obecavao da ce uposliti Nemacku i zastititi Nemce od "drugih".
Juce, u neko doba pojavljuje se vest kako je novosadska policija rasvetlila slucaj i kako su privedeni tamo neki klinci. I prvo sto upada u oci su svakako imena potpaljivaca. Rudolf R., Holik N., i M.M. su potpalili, a angazovao ih Jovan Š., dok je snimatelj bio Bojan J.
Ok, zanemarimo angazera i snimatelja koji su ocito Srbi i moguce (bar u svojoj glavi) pravoslavci, ali sta ovi Rudolf R. i Holik N. (M.M.-a izostavljam, posto mu ne vidimo ime) tu traže? Po imenima ne deluju kao Srbi, pre Madjari, mozda cak i neki Nemci ili Slovaci, Rusini, sta li vec. Kako se to oni nadjose medju "pravoslavnim" Srbima koji brane otecestvo, veru i krs' casni?
Nije li to mozda sindrom neceg drugog? Onako, na keca, rekao bih da je to sindrom gluposti, koja je beskonacna (bar ako je verovati A. Einstein-u) za razliku od univerzuma, ali nakon malo vise razmisljanja, mozda to i nije pravi odgovor, ali jeste deo istog.
Godinama unazad, u Vojvodini vladaju ekstremi. Od pocetka 90-tih godina XX veka i proterivanja jednog broja ne Srba (Hrtkovci i slicno) iz i u Vojvodini pocinju sve vise da
se pojavljuju i obitavaju razne neke organizacije zasnovane na nacionalizmu, sovinizmu, izolacionizmu i slicno. I nisu samo Srbi ti koji to organizuju. I Madjari imaju svoju organizaciju nazvanu Omladinski pokret 64 zupanije koji propagira reviziju Trijanonskog (Versajskog) sporazuma, a samim tim i reviziju granica u Centralnoj Evropi i na Balkanu. Srbi imaju recimo srpski narodni pokret Svetozar Miletic koji mozda ne trazi promenu granica ali hoce da uveca i ojaca srpstvo medju Srbima. A tu su i Obraz i pokret 1389 koji se vec na naslovnoj strani dici slikama haskih optuzenika R&R, a o programima da i ne pricamo.
Dodatno, treba obratiti paznju da je u Vojvodini SRS najjaca pojedinacna stranka. A svi znamo kakav je njihov program (Karlovac - Karlobag - Virovitica je i dalje granica Srbije u njihovim glavama, koliko god im americki marketinski strucnjaci savetuju da to ne pominju na svojim predizbornim okupljanjima).
Treba li onda da cudi sto su se oko paljenja pekare ciji je vlasnik Albanac nasli Srbi i Madjari (ili sta vec da su oni momci)? Oni su jednostavno produkt sredine u kojoj odrastaju, gde se svaka strana poziva na svoj nacionalizam, kao na Bogom dato pravo da se odbrani svoje "ugrozeno" postojanje. A sve to, opet bar kako ja to vidim, proistice iz loseg standarda zivljenja i nezaposlenosti, jer kad nemas nesto da te obuzme od 9-17, zaludan ti mozak postaje djavolje igraliste.
Zato, poruka drzavi i ovima sto su trenutno na vlasti. Poslovi nama trebaju. Radna mesta i kakve takve pristojne plate. Jer samo tako mozete da se izborite protiv nacionalista i ekstremista svih vrsta. Setite se samo Vajmarske Nemacke, u kojoj je Hitler upravo i dosao na vlast zahvaljujuci tome sto je zemlja bila u zestokoj ekonomskoj krizi i sto je obecavao da ce uposliti Nemacku i zastititi Nemce od "drugih".
22. 1. 2008.
Trange Frange i Tante za Kukuriku.
E pocelo je. Jos se prvi krug nije ljudski ni ohladio u grobu, a ono vec pocelo. Ma ne, ne, ne mislim na kampanju za drugi krug (mada ono jes' i ona je pocela) vec na trange frange i tante za kukuriku. Prevedeno na knjizevni srpski, pocela je trgovina.
Ali nije to ona trgovina tipa:
"A sta cete vi komsija?"
"Pola 'leba, salame i jogurt."
"100 dinara"
Ovo je trgovina tipa:
VK: "Halo Borise, kako brat? Oteo Bebi slatkis? Cccc... nikad od njega covek postati nece. Nego, Borise, jel' tebe interesuje moja (mlaka) podrska? Imam jednu na lageru, malo koriscenu, jeftino, samo NIS i gas. Cijena, prava sitnica."
Svaka aluzija na svima nama dragog i nikad prezaljenog Sir Olivera na hrvastini je namerna.
Dakle, danas, dana Gospodnjeg 22.01.2008. godine vlada Republike Srbije (da, da ona skupina amatera sto ih gotovo svako vece vidjate na dnevnicima PTC 1, ukoliko ga gledate) raspravljala je o potpisivanju energetskog sporazuma sa CCCP (SAMO SLOZNO, SRBIJU RUSIMA (dati)) mamutom GASPROMOM.
Dakle, resila Vlada, da ne kazem resio Voja dati NIS i gas Rusima. Ok, na prvi mah nije to lose, pomislili bi ste. Dobicemo gas od najveceg svetskog proizvodjaca, po povlascenim cenama, sigurna nabavka, nema posrednika, mozemo jos nesto i da zaradimo ako ga preko Srbije budemo valjali drugima, etc, etc...
No, da u tom cucu ne grmi zec (a i obratno) vidi se vec iz same tajnovitosti oko tog sporazuma. Nit' se tacno zna koliko Rusi cene NIS (mada je Mladjo onomad rekao 400 milki mostova EU) niti sta ce s njime raditi. A osim toga, prodaju li ga Rusima racunajte da ce jos nekoliko godina gorivo biti ovoliko lose koliko vec jeste, jer cemo kao i do sada uvoziti rusku naftu tipa ural, punu sumpora i gluposti koje nase rafinerije, u stanju u kakvom su ne mogu da eliminisu. A osim toga, izgrade li Rusi taj gasovod uopste, mi cemo i dalje placati tranzitnu taksu za prenos gasa, samo ne sad samo Madjarima, vec i Bugarima, jer gas ne moze da preleti (mislim moze gas da leti, ali ne ta vrsta gasa koja nama treba, vec vise nasi sopstveni gasovi) Bugarsku da bi stigao do Srbije preko Juznog (po)toka. Tako da, ako sada placamo Madjarima 60 milki, toliko cemo verovatno i Bugarima placati, ergo 60+60=120 milki eura. Ako, kao sto to nasi ministri predstavljaju budemo zaradjivali oko 200 miliona (malo verovatno) za transport gasa kroz nasu teritoriju i dalje smo "samo" 80 miki u plusu, a ne 200.
Elem, da se vratimo na originalnu pricu zbog koje sam sve i poceo da blogujem. Znaci, Voja ponudio podrsku, ali ako se potpise. I ni pet ni sest Tadic potpisao, DS podrzao, G17 nije bio na sednici i na kraju ce Boris i Voja, to su druga dva, u Moskvu (ne u hotel, nisu ljubavnici, vec u grad na istoimenoj reci) da sa Vladimirom Vladimirovicem potpisu sproazum. Je*ote Bugarima je isti bar dosao na noge. Ovi nasi moraju da o drzavnom trosku putuju za Moskvu i da potpisu sporazum kojim ispod svake cene daju drzavnu naftnu industriju ruskoj mafiji. E Srbijo sta si docekala, a sve to zbog pisljive podrske oko 7% glasaca (mada je i to pitanje, posto su ti glasaci Veljini, a njih pre zamisljam kao osobe blize mentalnom sklopu prosecnog srpskog radikalskog glasaca, nego glasaca DS-a).
E majke mi, zbog ovog cu jos i da glasam za radikale (mada i oni podrzavaju potpisivanje sporazuma, kao sto je to mali Tomica napisao tavarishu Vladi u svom pisamcetu).
Ali nije to ona trgovina tipa:
"A sta cete vi komsija?"
"Pola 'leba, salame i jogurt."
"100 dinara"
Ovo je trgovina tipa:
VK: "Halo Borise, kako brat? Oteo Bebi slatkis? Cccc... nikad od njega covek postati nece. Nego, Borise, jel' tebe interesuje moja (mlaka) podrska? Imam jednu na lageru, malo koriscenu, jeftino, samo NIS i gas. Cijena, prava sitnica."
Svaka aluzija na svima nama dragog i nikad prezaljenog Sir Olivera na hrvastini je namerna.
Dakle, danas, dana Gospodnjeg 22.01.2008. godine vlada Republike Srbije (da, da ona skupina amatera sto ih gotovo svako vece vidjate na dnevnicima PTC 1, ukoliko ga gledate) raspravljala je o potpisivanju energetskog sporazuma sa CCCP (SAMO SLOZNO, SRBIJU RUSIMA (dati)) mamutom GASPROMOM.
Dakle, resila Vlada, da ne kazem resio Voja dati NIS i gas Rusima. Ok, na prvi mah nije to lose, pomislili bi ste. Dobicemo gas od najveceg svetskog proizvodjaca, po povlascenim cenama, sigurna nabavka, nema posrednika, mozemo jos nesto i da zaradimo ako ga preko Srbije budemo valjali drugima, etc, etc...
No, da u tom cucu ne grmi zec (a i obratno) vidi se vec iz same tajnovitosti oko tog sporazuma. Nit' se tacno zna koliko Rusi cene NIS (mada je Mladjo onomad rekao 400 milki mostova EU) niti sta ce s njime raditi. A osim toga, prodaju li ga Rusima racunajte da ce jos nekoliko godina gorivo biti ovoliko lose koliko vec jeste, jer cemo kao i do sada uvoziti rusku naftu tipa ural, punu sumpora i gluposti koje nase rafinerije, u stanju u kakvom su ne mogu da eliminisu. A osim toga, izgrade li Rusi taj gasovod uopste, mi cemo i dalje placati tranzitnu taksu za prenos gasa, samo ne sad samo Madjarima, vec i Bugarima, jer gas ne moze da preleti (mislim moze gas da leti, ali ne ta vrsta gasa koja nama treba, vec vise nasi sopstveni gasovi) Bugarsku da bi stigao do Srbije preko Juznog (po)toka. Tako da, ako sada placamo Madjarima 60 milki, toliko cemo verovatno i Bugarima placati, ergo 60+60=120 milki eura. Ako, kao sto to nasi ministri predstavljaju budemo zaradjivali oko 200 miliona (malo verovatno) za transport gasa kroz nasu teritoriju i dalje smo "samo" 80 miki u plusu, a ne 200.
Elem, da se vratimo na originalnu pricu zbog koje sam sve i poceo da blogujem. Znaci, Voja ponudio podrsku, ali ako se potpise. I ni pet ni sest Tadic potpisao, DS podrzao, G17 nije bio na sednici i na kraju ce Boris i Voja, to su druga dva, u Moskvu (ne u hotel, nisu ljubavnici, vec u grad na istoimenoj reci) da sa Vladimirom Vladimirovicem potpisu sproazum. Je*ote Bugarima je isti bar dosao na noge. Ovi nasi moraju da o drzavnom trosku putuju za Moskvu i da potpisu sporazum kojim ispod svake cene daju drzavnu naftnu industriju ruskoj mafiji. E Srbijo sta si docekala, a sve to zbog pisljive podrske oko 7% glasaca (mada je i to pitanje, posto su ti glasaci Veljini, a njih pre zamisljam kao osobe blize mentalnom sklopu prosecnog srpskog radikalskog glasaca, nego glasaca DS-a).
E majke mi, zbog ovog cu jos i da glasam za radikale (mada i oni podrzavaju potpisivanje sporazuma, kao sto je to mali Tomica napisao tavarishu Vladi u svom pisamcetu).
21. 1. 2008.
OK i sta sad?
Behu izbori, glasasmo i dobismo rezultate
Toma - 39,4 %
Boris - 35,4 %
Ostali, smesno.
I sta sad?
Pre izbora razni "analiticari" ukazivase da ako izadje veci procenat glasaca to bolje po Borisa. E pa gospodo "analiticari" diplome u fisek, u fisek kestenje, pa mars na ulicu da ih prodajete. Je*es takve analiticare. Izadje preko 60% ljudi i opet Toma dobi sto pedeset hiljada glasova vise od Tadica. Sreca pa se ne kladim, jer da sam poslusao analiticare, izgubio bih pare.
Meni bar, nekako sad dolazi u pamet odakle Tomi tih dodatnih 150 000 glasova u odnosu na izbore od pre nekoliko godina? OK, stasale su nove generacije glasaca, neke starije generacije su napustile ovaj svet, ali opet, da obojica dobiju po 250 000 glasova vise nego pre cetiri godine? Hmmm...
Ono sto meni u svemu tome bode oci je cinjenica da je kandidat "narodnjaka" Velja - Selja dobio oko 300 000 manje glasova nego sto je njihova koalicija dobila na izborima u januaru 2006. Moguce je da se tu krije dobar deo glasova koji su otisli Tomi, posto mi je nesto tesko da poverujem da su ti ljudi dali glas Borisu Tadicu. Ono sto mi dodatno bode oci je i cinjenica da isti Selja izjavljuje da ce razmisliti da li ce podrzati Tadica, posto se ovaj nije lepo poneo prema njima. Od Kostunjavog nikakve izjave, sem tralala o tome da su izbori bili po ustavu (koji je on licno oktorisao narodu, prim. prev.). Moje tumacenje ovog je da ce narodnjaci kao i 2004. svojim simpatizerima reci, glasajte po savesti, tj. ostavice sebi prostora da kalkulisu mogu li i sa Tomom kao predsednikom da nadju zajednicki jezik (a stice se dojam da su se vec nasli na gomili pitanja).
CESID daje predikciju da ce 3/4 narodnjackih glasaca dati glas Borisu u drugom krugu, ali posle katastrofalnih prognoza za prvi krug (videti prvi link u blogu) ne verujem im vise ni rec (nije da sam im mnogo verovao i pre izbora).
I opet sta sad?
Da li nam 3. februar donosi radikala na mesto predsednika? Vrlo moguce. Ako saberemo glasove narodnjaka i deo sps-a (hej, matorci sa godinama postaju radikalni, posto su jel'te gladni, a i vec pomalo senilni, pa zaboravljaju ko ih je doveo do ovde gde su), dobijamo nedostiznu prednost za radikale, pod uslovom da Tadicu pripisemo glasove Cedinih i Pastorovih glasaca (odnos mu dodje circa 500:300 hiljada glasova u korist radikala).
Jedino sto dovodi Tadica na vlast jeste kombinacija narodnjackih, cedinih i pastorovih glasova, sto bi bilo oko 620 000 glasova, cime se anulira Tomina prednost od 150 000 + glasovi SPS-a. Hoce li to tako i biti? Hm... nisam sto posto siguran. Kostunica je u odlicnoj poziciji da ucenjuje i jedne i druge. Radikali znaju da samo sa njim mogu da racunaju na neku eventualnu vladu posle vanrednih izbora, ali ih je Kostunjavi vec jednom ispalio, a to se lako ne oprasta. Sa druge strane podrska narodnjaka DS-u znacila bi da ovi moraju posle da im jos vise popustaju, a pre svega tu za pocetak vidim popustanje oko NIS-a/GASPROM-a i prepustanje istog Rusima za male pare.
Ameri imaju odlicnu izreku za takvu situaciju: "Between a rock and a hard place". Drugim recima u skripcu smo. Naredne dve nedelje ce pokazati na koju stranu tas prevaze. 3. februar ce svakako biti zanimljiv dan.
Mislite o tome.
Toma - 39,4 %
Boris - 35,4 %
Ostali, smesno.
I sta sad?
Pre izbora razni "analiticari" ukazivase da ako izadje veci procenat glasaca to bolje po Borisa. E pa gospodo "analiticari" diplome u fisek, u fisek kestenje, pa mars na ulicu da ih prodajete. Je*es takve analiticare. Izadje preko 60% ljudi i opet Toma dobi sto pedeset hiljada glasova vise od Tadica. Sreca pa se ne kladim, jer da sam poslusao analiticare, izgubio bih pare.
Meni bar, nekako sad dolazi u pamet odakle Tomi tih dodatnih 150 000 glasova u odnosu na izbore od pre nekoliko godina? OK, stasale su nove generacije glasaca, neke starije generacije su napustile ovaj svet, ali opet, da obojica dobiju po 250 000 glasova vise nego pre cetiri godine? Hmmm...
Ono sto meni u svemu tome bode oci je cinjenica da je kandidat "narodnjaka" Velja - Selja dobio oko 300 000 manje glasova nego sto je njihova koalicija dobila na izborima u januaru 2006. Moguce je da se tu krije dobar deo glasova koji su otisli Tomi, posto mi je nesto tesko da poverujem da su ti ljudi dali glas Borisu Tadicu. Ono sto mi dodatno bode oci je i cinjenica da isti Selja izjavljuje da ce razmisliti da li ce podrzati Tadica, posto se ovaj nije lepo poneo prema njima. Od Kostunjavog nikakve izjave, sem tralala o tome da su izbori bili po ustavu (koji je on licno oktorisao narodu, prim. prev.). Moje tumacenje ovog je da ce narodnjaci kao i 2004. svojim simpatizerima reci, glasajte po savesti, tj. ostavice sebi prostora da kalkulisu mogu li i sa Tomom kao predsednikom da nadju zajednicki jezik (a stice se dojam da su se vec nasli na gomili pitanja).
CESID daje predikciju da ce 3/4 narodnjackih glasaca dati glas Borisu u drugom krugu, ali posle katastrofalnih prognoza za prvi krug (videti prvi link u blogu) ne verujem im vise ni rec (nije da sam im mnogo verovao i pre izbora).
I opet sta sad?
Da li nam 3. februar donosi radikala na mesto predsednika? Vrlo moguce. Ako saberemo glasove narodnjaka i deo sps-a (hej, matorci sa godinama postaju radikalni, posto su jel'te gladni, a i vec pomalo senilni, pa zaboravljaju ko ih je doveo do ovde gde su), dobijamo nedostiznu prednost za radikale, pod uslovom da Tadicu pripisemo glasove Cedinih i Pastorovih glasaca (odnos mu dodje circa 500:300 hiljada glasova u korist radikala).
Jedino sto dovodi Tadica na vlast jeste kombinacija narodnjackih, cedinih i pastorovih glasova, sto bi bilo oko 620 000 glasova, cime se anulira Tomina prednost od 150 000 + glasovi SPS-a. Hoce li to tako i biti? Hm... nisam sto posto siguran. Kostunica je u odlicnoj poziciji da ucenjuje i jedne i druge. Radikali znaju da samo sa njim mogu da racunaju na neku eventualnu vladu posle vanrednih izbora, ali ih je Kostunjavi vec jednom ispalio, a to se lako ne oprasta. Sa druge strane podrska narodnjaka DS-u znacila bi da ovi moraju posle da im jos vise popustaju, a pre svega tu za pocetak vidim popustanje oko NIS-a/GASPROM-a i prepustanje istog Rusima za male pare.
Ameri imaju odlicnu izreku za takvu situaciju: "Between a rock and a hard place". Drugim recima u skripcu smo. Naredne dve nedelje ce pokazati na koju stranu tas prevaze. 3. februar ce svakako biti zanimljiv dan.
Mislite o tome.
19. 1. 2008.
Nevezano za temu, Bobi Fišer (9.3.1943 - 17. 1. 2008)
Pocivaj u miru.
Jos jedan dokaz da je ljudska glupost neogranicena i neunistiva. Zbog odluke da odigra revans sa Spaskim na Sv. Stefanu 1992., a u organizaciji Jezdimira Vasiljevica, nasao se na udaru americke administracije, koja ga je proganjala do kraja zivota (a verovatno mu je i isti skratila znacajno).
Neka ti je laka zemlja.
Jos jedan dokaz da je ljudska glupost neogranicena i neunistiva. Zbog odluke da odigra revans sa Spaskim na Sv. Stefanu 1992., a u organizaciji Jezdimira Vasiljevica, nasao se na udaru americke administracije, koja ga je proganjala do kraja zivota (a verovatno mu je i isti skratila znacajno).
Neka ti je laka zemlja.
18. 1. 2008.
Krsenje predizborne tisine
U Srbiji se ponovo bira. Ovaj put predsednik. Da pred sedi pred svim ostalim. U toku je predizborna tisina u medijima, ali ja hocu da je krsim. Moze mi se. Nek me kazne.
Kazu ovi izbori su vazni kao i svi prethodni, ako ne i vazniji. Kazu bira se izmedju EU i Rusije, Srbije sa Kosovom i Srbije bez Kosova. Kazu da su oni drugi izdajnici, prodane duse, fukare, placenici, itd, itd. Nude nam stotine hiljada radnih mesta, milion posto poboljsanje standarda, slikaju se, pipkaju se, putuje putujuci cirkus, a sve zarad zaokruzivanja olimpijskih krugova na glasackim papiricima (doduse mi imamo devet krugova kao kod Danteovog pakla, a ne pet kao na olimpijskoj zastavi).
I pri tom mi kao sad treba da padnemo na zadnjicu (da ne kazem du*e) od njihovih obecanja. Iako mozda neki medju nama imaju pilece pamcenje, ja ga na zalost nemam. Secam se istih takvih obecanja (doduse bez pomena Rusije i Kosova) sa poslednjih izbora. Secam se istih karavana, podrski, placenih termina i placenih ljudi. Raznih strucnjaka koji su nam preporucivali ovog ili onog kandidata, sportista koji se prodaju za malo para ili stipendije, umetnika koji se samopreporucuju, ljubljenja beba i baba i sveg ostalog sto vec ide uz politicke kampanje.
Od sve te scenografije od pre neku godinu i svih tih obecanja, malo je sta stvarno i uradjeno. Jeste, fakat su neki ljudi u nekim sredinama dobili poslove, ali su isto tako i neki drugi dobili otkaze kad su im pozatvarali firme. Jeste, bilo je investicija, ali ne bas onih koje nam trebaju. Vise smo prodavali postojece (ono sto je moglo da se proda), nego sto smo otvarali nove fabrike, firme i slicno. Jeste, porasle su plate, ali su porasli i troskovi zivota. I jeste da imamo trziste u razvoju, ali imamo i monopole u razvoju. Korupcija? Bila i ostala, mozda cak i porasla. Hag? Bio, ostao i jos uvek stoji za vratom kao Damoklov mac. R&R i dalje na slobodi, Mira u Rusiji, Cane u Svajcarskoj, Bogi u nepoznatom pravcu. Kosovo i dalje u Srbiji, doduse jos samo na papiru, u praksi neki drugi ljudi tamo vrse vlast i oko vlasti.
I sta sad? Jel' opet da zaokruzujemo iste sampione pravde i boljitka kao i do sada? Ili da trazimo nove kandidate (koji uzgred budi receno su sve sem kandidati, ali dobro, kad ti drzava pruza priliku da obrnes koju stotinu hiljada evra za mesec dana kroz fol troskove kampanje, sto da ne?) sa novim (starim) obecanjima?
Ma isto je sve to kume, kao sto kaze jedan moj prijatelj. I levi i desni, i gornji i donji i pozicija i opozicija, sve je to isti sljam. Du*e u fotelju, ruke u drzavnu kasu i pevaj bato moj. Lepo njima, manje lepo nama.
Na kraju krajeva za koga da glasam?
Za Borisa? Usminkanog decacica lepotancica, kojeg bi svaka majka (sem mozda radikalska) za zeta zelela? Coveka lepog izgleda i praznih obecanja? Coveka koji je u koaliciji sa onima koji ga lazu? Sa onima koji su insistirali na 6. principu kad je trebalo da se podrzi njihov covek, ali koji sad nece da se pridrzavaju istog tog 6. principa kada treba da se podrzi Boris? NE HVALA.
Za Nikolica? Coveka sa osmehom manijakalnog ubice? Zamenika onog haskog optuzenika koji je pretio za(h)rdjalim kasikama? Onog sto hoce da od nas napravi rusku guberniju? Sto bi najsrecniji bio da nam je predsednik Vladimir Vladimirovich? Neka hvala, ako ne moram ja bas NE BIH.
Za Velju? Velju Selju? Ministra koji tolerise malo kraduckanja? Kandidata koji bije novinare i policajce koji postavljaju nezgodna pitanja? Cije izjave prosto teraju na krstenje i levom i desnom rukom? Ministra sa klinikom za resavanje problema srcane prirode? Ministra koji ne zna sta je to sukob interesa? NECU BRE DA SLUSAM CECU I DA MI CECA BUDE IDOL!!!! M'RS BRE, POSTO JE TO JEDINI JEZIK KOJI "GOSPODIN" RAZUME.
Za Cedu? Cedu Velju? Cedu ozeni me? Zuja je zakon Ceda? Daj molim te, nemoj da budemo neozbiljni. Gospodin reformator, sve i da nista od onog sto pricaju o njemu nije istina se toliko proprljao do sada kroz razne price i traceve, da prosto ne mogu da mu verujem vise. Silerova, zemunci, hapsenje Slobe, Djindjic i ja najbolji drugari. Ma mani me tih prica. Jos si ti balav Cedo.
Za druga Mrkog? Sto se mene tice drug Mrki bi mogao da se davi u reci pored mene, eventualno bih ga gurnuo nogom pod vodu, a i to samo ako imam cipele sa debelim djonom na nozi. Lazov i licemer. Rece covek nedavno na nekom skupu u nekoj tuznoj sali sa nekim tuznim ljudima kako je "obnovio" zemlju posle NATO agresije sa 250 miliona maraka cime su zaposlili 250 000 ljudi? Pa hajde da sracunamo koliko je te ljude platio? 250 000 000 / 250 000 = 1000. Hiljadu maraka po lubanji, a bez da je tu uracunat gradjevinski materijal, troskovi prevoza, troskovi druge prirode, kraduckanje da citiram Velju Selju, itd, itd. Svako ko glasa za ovog gospodina po meni bi trebalo da proveri svoje mentalno stanje.
Jugoslav Dobricanin? Samo cu reci WTF?!?! Reformisticka stranka i gospodin N.N.? NE HVALA.
Istvan Pastor? Pa sve i da sam Madjar ne bih glasao za njega. Molim te. Predsednik Srbije Madjar, pa desice se NIKAD.
Marijan Risticevic? Ha ha ha ha ha. Nemam dalji komentar.
Milanka, Mara-Kara? Bela udovica poznatije Kare, zvane Bogoljub? Mobtel, Astra Simit, BK Univerzitet, trange frange ekonomija, presipanje iz supljeg u prazno? Maro, sedi kuci, pleti carape i cekaj da ti muza "eventualno" uhapse, pa da imas kome da odneses te carape u zatvor.
Sve u svemu izbor je jadan, jadniji tesko da moze biti. Jedino da su nam i Marsicanina vratili. Secate se tog lika? Onaj alkos iz DSS-a, nekadasnji predsednik parlamenta, a potom i predsednicki kandidat istih, sada nas ambasador u Svicarskoj? E tad bi stvarno bilo veselje.
Moj izbor je da ne biram, ali ne i da apstiniram. Izaci cu i zaokruzicu ih sve, cisto da povecam izlaznost, da ne bi (k)radikal dobio u prvom krugu. A posle vec sta bude. Vi, vi vidite kako cete.
Kazu ovi izbori su vazni kao i svi prethodni, ako ne i vazniji. Kazu bira se izmedju EU i Rusije, Srbije sa Kosovom i Srbije bez Kosova. Kazu da su oni drugi izdajnici, prodane duse, fukare, placenici, itd, itd. Nude nam stotine hiljada radnih mesta, milion posto poboljsanje standarda, slikaju se, pipkaju se, putuje putujuci cirkus, a sve zarad zaokruzivanja olimpijskih krugova na glasackim papiricima (doduse mi imamo devet krugova kao kod Danteovog pakla, a ne pet kao na olimpijskoj zastavi).
I pri tom mi kao sad treba da padnemo na zadnjicu (da ne kazem du*e) od njihovih obecanja. Iako mozda neki medju nama imaju pilece pamcenje, ja ga na zalost nemam. Secam se istih takvih obecanja (doduse bez pomena Rusije i Kosova) sa poslednjih izbora. Secam se istih karavana, podrski, placenih termina i placenih ljudi. Raznih strucnjaka koji su nam preporucivali ovog ili onog kandidata, sportista koji se prodaju za malo para ili stipendije, umetnika koji se samopreporucuju, ljubljenja beba i baba i sveg ostalog sto vec ide uz politicke kampanje.
Od sve te scenografije od pre neku godinu i svih tih obecanja, malo je sta stvarno i uradjeno. Jeste, fakat su neki ljudi u nekim sredinama dobili poslove, ali su isto tako i neki drugi dobili otkaze kad su im pozatvarali firme. Jeste, bilo je investicija, ali ne bas onih koje nam trebaju. Vise smo prodavali postojece (ono sto je moglo da se proda), nego sto smo otvarali nove fabrike, firme i slicno. Jeste, porasle su plate, ali su porasli i troskovi zivota. I jeste da imamo trziste u razvoju, ali imamo i monopole u razvoju. Korupcija? Bila i ostala, mozda cak i porasla. Hag? Bio, ostao i jos uvek stoji za vratom kao Damoklov mac. R&R i dalje na slobodi, Mira u Rusiji, Cane u Svajcarskoj, Bogi u nepoznatom pravcu. Kosovo i dalje u Srbiji, doduse jos samo na papiru, u praksi neki drugi ljudi tamo vrse vlast i oko vlasti.
I sta sad? Jel' opet da zaokruzujemo iste sampione pravde i boljitka kao i do sada? Ili da trazimo nove kandidate (koji uzgred budi receno su sve sem kandidati, ali dobro, kad ti drzava pruza priliku da obrnes koju stotinu hiljada evra za mesec dana kroz fol troskove kampanje, sto da ne?) sa novim (starim) obecanjima?
Ma isto je sve to kume, kao sto kaze jedan moj prijatelj. I levi i desni, i gornji i donji i pozicija i opozicija, sve je to isti sljam. Du*e u fotelju, ruke u drzavnu kasu i pevaj bato moj. Lepo njima, manje lepo nama.
Na kraju krajeva za koga da glasam?
Za Borisa? Usminkanog decacica lepotancica, kojeg bi svaka majka (sem mozda radikalska) za zeta zelela? Coveka lepog izgleda i praznih obecanja? Coveka koji je u koaliciji sa onima koji ga lazu? Sa onima koji su insistirali na 6. principu kad je trebalo da se podrzi njihov covek, ali koji sad nece da se pridrzavaju istog tog 6. principa kada treba da se podrzi Boris? NE HVALA.
Za Nikolica? Coveka sa osmehom manijakalnog ubice? Zamenika onog haskog optuzenika koji je pretio za(h)rdjalim kasikama? Onog sto hoce da od nas napravi rusku guberniju? Sto bi najsrecniji bio da nam je predsednik Vladimir Vladimirovich? Neka hvala, ako ne moram ja bas NE BIH.
Za Velju? Velju Selju? Ministra koji tolerise malo kraduckanja? Kandidata koji bije novinare i policajce koji postavljaju nezgodna pitanja? Cije izjave prosto teraju na krstenje i levom i desnom rukom? Ministra sa klinikom za resavanje problema srcane prirode? Ministra koji ne zna sta je to sukob interesa? NECU BRE DA SLUSAM CECU I DA MI CECA BUDE IDOL!!!! M'RS BRE, POSTO JE TO JEDINI JEZIK KOJI "GOSPODIN" RAZUME.
Za Cedu? Cedu Velju? Cedu ozeni me? Zuja je zakon Ceda? Daj molim te, nemoj da budemo neozbiljni. Gospodin reformator, sve i da nista od onog sto pricaju o njemu nije istina se toliko proprljao do sada kroz razne price i traceve, da prosto ne mogu da mu verujem vise. Silerova, zemunci, hapsenje Slobe, Djindjic i ja najbolji drugari. Ma mani me tih prica. Jos si ti balav Cedo.
Za druga Mrkog? Sto se mene tice drug Mrki bi mogao da se davi u reci pored mene, eventualno bih ga gurnuo nogom pod vodu, a i to samo ako imam cipele sa debelim djonom na nozi. Lazov i licemer. Rece covek nedavno na nekom skupu u nekoj tuznoj sali sa nekim tuznim ljudima kako je "obnovio" zemlju posle NATO agresije sa 250 miliona maraka cime su zaposlili 250 000 ljudi? Pa hajde da sracunamo koliko je te ljude platio? 250 000 000 / 250 000 = 1000. Hiljadu maraka po lubanji, a bez da je tu uracunat gradjevinski materijal, troskovi prevoza, troskovi druge prirode, kraduckanje da citiram Velju Selju, itd, itd. Svako ko glasa za ovog gospodina po meni bi trebalo da proveri svoje mentalno stanje.
Jugoslav Dobricanin? Samo cu reci WTF?!?! Reformisticka stranka i gospodin N.N.? NE HVALA.
Istvan Pastor? Pa sve i da sam Madjar ne bih glasao za njega. Molim te. Predsednik Srbije Madjar, pa desice se NIKAD.
Marijan Risticevic? Ha ha ha ha ha. Nemam dalji komentar.
Milanka, Mara-Kara? Bela udovica poznatije Kare, zvane Bogoljub? Mobtel, Astra Simit, BK Univerzitet, trange frange ekonomija, presipanje iz supljeg u prazno? Maro, sedi kuci, pleti carape i cekaj da ti muza "eventualno" uhapse, pa da imas kome da odneses te carape u zatvor.
Sve u svemu izbor je jadan, jadniji tesko da moze biti. Jedino da su nam i Marsicanina vratili. Secate se tog lika? Onaj alkos iz DSS-a, nekadasnji predsednik parlamenta, a potom i predsednicki kandidat istih, sada nas ambasador u Svicarskoj? E tad bi stvarno bilo veselje.
Moj izbor je da ne biram, ali ne i da apstiniram. Izaci cu i zaokruzicu ih sve, cisto da povecam izlaznost, da ne bi (k)radikal dobio u prvom krugu. A posle vec sta bude. Vi, vi vidite kako cete.
Uverenje o prebivalistu
Lep jedan mali dokument ta prijava prebivalista. Cesto vam treba iz potpuno opskurnih razloga. Vadi se u MUP-u u mestu stanovanja. Procedura je relativno jednostavna (videti prethodni blog). Licna karta na uvid, popunjen formular i gde treba taksa. Praksa pokazuje da vadjenje pomenutog papira moze da se pretvori u nocnu moru (videti prethodni blog).
A sad malo o smislu tog papira.
TREBA LI NAM UOPSTE?!?!?!?!
Zamislite situaciju 1.
Podstanar ste u Beogradu (ili nekom drugom mestu) vec godinama, ali nikako ne mozete da ubedite stanodavca da vas prijavi, jer ne zeli da placa porez na vas. Sva vasa dokumenta glase na vasu prvobitnu adresu stanovanja (roditeljski stan ili kucu u mestu rodjenja ili prethodnog zivljenja).
Ima li prijava prebivalista u tom slucaju neki smisao? NEMA.
Cemu moze da sluzi prijava u ovom slucaju? NICEMU
Zamislite situaciju 2.
Ponosni ste vlasnik svog stana ili kuce i prijavljeni ste na toj adresi i imate sve dokumente izdate na tu adresu. Potreban vam je neki drugi dokument kod kojeg vam traze na uvid licnu kartu, ali i prijavu prebivalista.
Treba li vam prijava prebivalista ako vam vec adresa pise u L.K.? NE TREBA, JER SE PODRAZUMEVA DA STE IMALI PRIJAVU PREBIVALISTA AKO SU VAM IZDALI LICNU KARTU NA TU ADRESU.
Cemu moze da sluzi prijava u ovoj situaciji? NICEMU
ALI (pazi kad uvek ima neko ali),
prijava prebivalista ipak IMA neku svrhu.
1. U velikoj vecini slucajeva potrebno je platiti 300 dinara takse na vadjenje iste. Ergo, puni se budzet mile nam drzave.
2. Policija ima praksu da radi provere adrese salje fantomska pisma na sumnjive adrese, pa ako se pisma vrate, vi ste ucinili prekrsaj jer ste prijavili laznu adresu. Naravno kad vas nadju. Ergo, novcana kazna za prekrsaj, ergo opet se puni budzet mile nam drzave.
3. Kada idete da vadite prijavu, obicno placate kartu u GSP-u, gorivo za kola ili korsicenje taksija, kupujete uplatnice. Retko kada idete peske, bez ikakvog troska po kucni budzet. Od svega toga sto potrosite u postupku vadjenja prijave prebivalista naplacuje se PDV. Ergo, puni se budzet mile nam drzave.
Dakle prijava prebivalista ima direktan uticaj na stanje ekonomije nase drzave. Stoga PRIJAVLJUJTE PREBIVALISTE, VADITE PRIJAVE I KAD VAM NE TREBAJU, JER DRZAVI, A SAMIM TIME I NAMA CE BITI BOLJE. Vise para u budzetu, vise para za drustvena davanja i socijalne izdatke.
I ZATO POMOZIMO RAZVOJ SRBIJE, VADIMO PRIJAVU PREBIVALISTA SVAKI DAN.
A sad malo o smislu tog papira.
TREBA LI NAM UOPSTE?!?!?!?!
Zamislite situaciju 1.
Podstanar ste u Beogradu (ili nekom drugom mestu) vec godinama, ali nikako ne mozete da ubedite stanodavca da vas prijavi, jer ne zeli da placa porez na vas. Sva vasa dokumenta glase na vasu prvobitnu adresu stanovanja (roditeljski stan ili kucu u mestu rodjenja ili prethodnog zivljenja).
Ima li prijava prebivalista u tom slucaju neki smisao? NEMA.
Cemu moze da sluzi prijava u ovom slucaju? NICEMU
Zamislite situaciju 2.
Ponosni ste vlasnik svog stana ili kuce i prijavljeni ste na toj adresi i imate sve dokumente izdate na tu adresu. Potreban vam je neki drugi dokument kod kojeg vam traze na uvid licnu kartu, ali i prijavu prebivalista.
Treba li vam prijava prebivalista ako vam vec adresa pise u L.K.? NE TREBA, JER SE PODRAZUMEVA DA STE IMALI PRIJAVU PREBIVALISTA AKO SU VAM IZDALI LICNU KARTU NA TU ADRESU.
Cemu moze da sluzi prijava u ovoj situaciji? NICEMU
ALI (pazi kad uvek ima neko ali),
prijava prebivalista ipak IMA neku svrhu.
1. U velikoj vecini slucajeva potrebno je platiti 300 dinara takse na vadjenje iste. Ergo, puni se budzet mile nam drzave.
2. Policija ima praksu da radi provere adrese salje fantomska pisma na sumnjive adrese, pa ako se pisma vrate, vi ste ucinili prekrsaj jer ste prijavili laznu adresu. Naravno kad vas nadju. Ergo, novcana kazna za prekrsaj, ergo opet se puni budzet mile nam drzave.
3. Kada idete da vadite prijavu, obicno placate kartu u GSP-u, gorivo za kola ili korsicenje taksija, kupujete uplatnice. Retko kada idete peske, bez ikakvog troska po kucni budzet. Od svega toga sto potrosite u postupku vadjenja prijave prebivalista naplacuje se PDV. Ergo, puni se budzet mile nam drzave.
Dakle prijava prebivalista ima direktan uticaj na stanje ekonomije nase drzave. Stoga PRIJAVLJUJTE PREBIVALISTE, VADITE PRIJAVE I KAD VAM NE TREBAJU, JER DRZAVI, A SAMIM TIME I NAMA CE BITI BOLJE. Vise para u budzetu, vise para za drustvena davanja i socijalne izdatke.
I ZATO POMOZIMO RAZVOJ SRBIJE, VADIMO PRIJAVU PREBIVALISTA SVAKI DAN.
Zemlja na cekanju
Ova nasa zemlja mu nekako dodje zemlja na cekanju. Mnoge stvari ovde se trenutno cekaju, a kad ce se resiti ne znamo. Ceka se resenje za Kosovo, ceka se potpisivanje Sporazuma o asocijaciji za EU, ceka se hapsenje R&R za potrebe Haga itd, itd. Ali necemo sad o tome, mada ko zna, mozda mi dodje i da se te teme prihvatim.
Vreme je za nesto prozaicnije cekanje. Cekanje na dobijanje papira, raznih vrsta. Da bi shvatili o cemu pricam, da krenem od pocetka. Eto tako, nekako krajem 2007, devojka i ja resismo da se vencavamo. Sta ces, doslo nam. Odemo ti mi tako do maticara na nasoj opstini da se raspitamo za proceduru i papire. A kad tamo, a ono lepa zgrada, platila EU (kojoj necemo da pristupimo bez Kosova, jel'te) renoviranje, sredjivanje onih odvratnih sobicaka i pretvaranje istih u kubikulume i tako. Teta maticarka, lepa mladja zenica, plave kose, nadasve prijatna. Vreme je pred katolicki Bozic, tu negde oko 15-20. decembra 2007.
PROBLEM 1.
"Dobar dan."
"Dobar dan."
"Mi bismo hteli da se raspitamo oko zakazivanja vencanja."
"U redu. Sta bi ste hteli da znate?"
"Pa sve. Proceduru, termine, potrebne dokumente."
"Ok. Za pocetak, kada bi ste se vencali?"
"Pa u januaru, eventualno februaru."
"Aha, pa dobro, moram samo da proverim za termine, mada mi vec zakazujemo za taj period."
Gospodjica otkuca nesto po racunaru, par sekundi prostudira sliku na ekranu, pa rece:
"Dobro moze. Ima slobodnih termina. Recite mi, da li ste drzavljani Srbije?"
"Da, ali ja nisam rodjen u Srbiji. Imam i hrvatsko drzavljanstvo."
"Aha, a da li vam je krstenica upisana kod nas?"
"Molim? Ne."
"E onda ovako, evo vam ovaj papir (dodaje mi papir), tu vam pise sta vam sve treba da bi ste upisali hrvatsku krstenicu u knjigu rodjenih kod nas. Kad to zavrsite, dodjite pa cemo onda zakazati vencanje."
"Hvala lepo. Dovidjenja."
"Dovidjenja."
I tako, krenem ja kroz listu. A tamo, treba imati Krstenicu (na neo hrvatskom, gle cuda nije Krizanica, vec rodni list), uverenje o drzavljanstvu Srbije, uverenje o prebivalistu i fotokopija obe strane licne karte. OK, nije mnogo. Krenem ja tim redosledom.
Promenim nesto dinara u kune (50 kuna), otkucam molbu i posaljem sve to spakovano, preporucenom postom za Zagreb, mesto mog rodjenja. Malo sam strahovao kako ce to sve proci, sprocu cinjenice da za koji dan pocinju Bozicni i novogodisnji blagdani u Hrvatskoj, ali boze moj, sta bude bude.
Par dana pred (konvencionalnu, gregorijansku) Novu Godinu stize mi lep beli koverat. Pecat sluzbe maticnog ureda Medvescak, Zagreb, Hrvatska. Unutra uredno presavijen rodni list, sa sve hologramom i pecatom. Hvala lepo, gospodo iz Zagreba, bas ste divni.
Uletimo tako u praznike Nove Godine, (srpskog) Bozica i potonje julijanske nove godine (BTW SPC je pocetkom 20-tih godina XX veka inicirala, uz pomoc Milutina Milankovica prelazak na gregorijanski kalendar, ali na kraju iz nekog opskurnog razloga to sama nije prihvatila), te ja oko 14-15. januara zakljucim da su do sada sigurno drzavni sluzbenici uspeli da se otrezne od proslava i slavlja, pa resim da se prosetam do SIV-a na Novom Beogradu, gde se dobijaju uverenja o drzavljanstvu za nas nesrecnike rodjene van svete zemlje Srbije. Kad tamo, chitab na vratima kaze da od 01.11.2007. uverenja o drzavljanstvu mogu da se podignu u policijskim upravama i policijskim stanicama u mestu stanovanja. OK, super.
Koliko sledeceg dana, prosetam se ja do mog lokalnog MUP-a. Jedan fini gospodin, po objasnjenju moje potrebe, da mi formular da popunim, taksu da uplatim i potom da dodjem. Uradim ja to sve i imenovani gospodin mi odstampa uverenje, na cemu mu hvala.
Konacno ostade mi samo da izvadim uverenje o prebivalistu, o cijem besmislu cu da pricam u posebnom blogu ovde. Prosetam se tako prekjuce do Ljermontovljeve 10, u gradski MUP. Na prvom spratu, na oglasnoj tabli uputstvo sta treba (ne treba gotovo nista, formular i taksa, a cak i taksa nije obavezna za sve slucajeve). Popunim ja formular i stanem u petoljudsku kolonu (pet ljudi u jednom redu kolone) ispred dva saltera koji se time bave. I cekam, i cekam i cekam i tako nakon jedno sat vremena cekanja shvatim da se nisam pomerio ni metar. Gospodjice na salterima, po smrt poslati. Nikad da docekas da dodjes na red. Nista, kazem ja sebi, radi sluzba do 8 uvece, pa tako resim da, iako nezaposlen nisam besposlen, doci cu popodne kad oposlim neke druge poslove.
Oko 17 casova tog dana svratim ponovo. Pet ljudi u koloni ceka, jedan salter radi, super, nema guzve, sad cu to da zavrsim pa da idem kuci.
HA!!!!!
Ni gluplje pretpostavke, ni vece zablude. Zajapurena salterska sluzbenica, sa kraja cetvrte ili pocetka pete decenije svog zivota, kucajuci sa svoja dva magicna prsta, trudi se koliko moze da nam svima zagorca zivot. Prvi covek u redu tri uverenja, drugi cetiri, treci i cetvrti po jednu i ja jednu. Sve zajedno 10 uverenja traje sat vremena. Svaki podatak proverava se bar 5 puta, jer ne daj boze da se neki neprijatelj provuce, a znamo da neprijatelj nikad ne spava i da uvek hoce da poturi lazna dokumenta i napakosti nam. Konacno stizem na red i prvo pitanje pomenute sluzbenice bi:
PROBLEM 2
"A gde vam je uplatnica?"
"Gospodjo, na oglasnoj tabli pise da za potrebe upisa u maticne knjige rodjenih ne treba da se uplacuje taksa."
"A za koga vam je to?"
"Pa za mene."
"Kako to?"
"Rodjen sam u Hrvatskoj, imam hrvatsku krstenicu koji bih da upisem u nase knjige, pa mi treba uverenje o prebivalistu."
"Aha. Dobro." (staklena vratanca na salteru se zatvaraju, umalo mi ne uhvativsi prste pritom).
Desetak minuta potom postah ponosni vlasnik uverenja o prebivalistu. OK, ostala mi samo jos fotokopija, ali to mogu i u opstini.
Odjutros, dodjoh u opstinu, da i to zavrsim. Iskopiram L.K., pa kod maticarke. Nije ista ona kao od pre nove godine. Starija gospodja, farbane kose boje rdje, velike naocare.
PROBLEM 3
"Dobro jutro."
"Dobro jutro. Izvolite."
"Dosao sam da upisem krstenicu u knjigu rodjenih" (pruzam prikupljena dokumenta)
(Pregleda dokumenta) "OK, a za kad vam to treba?"
"Pa za kad moze?"
"Pa mi zakazujemo sad za mart."
"Cekajte, cekajte, upis u knjigu rodjenih zakazujete za mart?"
"Pa znate guzva je."
"Kako sad guzva je? Vasa koleginica mi je 10 dana pre nove godine rekla da to mogu odmah kad donesem papire. To je posao od 10 minuta. Nadjete knjigu, otvorite knjigu, upisete podatke, zatvorite knjigu."
"Da, ali imamo i hiljadu drugih predmeta. Znate, pocinje upis akcija, pa je guzva."
"Ali to nema veze sa upisom u knjigu rodjenih? Ne radite to valjda zajedno?"
"Pa da, radimo."
"Ali to su babe i zabe. Kakve to veze ima?"
"Dobro, dobro, a za sta vam ovo treba?"
"Treba mi za vencanje."
"Pa dobro, a za kad ste zakazali vencanje?"
"Pa nismo jos, jer mi je vasa koleginica rekla da prvo zavrsim upis u knjigu rodjenih, pa da onda zakazemo vencanje."
"Kako to?"
"Pa otkud ja znam? Tako mi je ona rekla pre Nove Godine."
"Dobro, onda da zakazemo vencanje, pa cemo tada da vas upisemo u knjigu rodjenih."
"A jel' to moze tako?"
"Pa da, da, da. A za kad bi ste vi zakazali vencanje?"
"Ne znam. Nismo se devojka i ja dogovarali, jer smo cekali da ja zavrsim ove papire."
"Auh. Pa gospodine, da se ja ne bih sad raspravljala sa vama, evo ja cu vama da zakazem da se vi vidite sa koleginicom sa kojom ste prvo razgovarali, pa se s njom dogovorite." (pruza mi papir sa zakazanim terminom za 24.01.2008.).
"Dovidjenja."
"Hmgrpmh #!#$@$#@%$#$$ (ustajem i odlazim besan kao ris).
Naravoucenije ove duge price, sa nesrecnim zavrsetkom:
1. Isplanirajte sve unapred bar 6 meseci do godinu dana, jer nikad ne znate kad moze da pocne upis akcija, ispis akcija, predizborna kampanja, nesto trece ili sta vec.
2. Ne upustajte se u dugacke razgovore sa drzavnom administracijom.
3. Ne dolazite naoruzani u zgrade sa drzavnom administracijom (tek sada u potpunosti razumem znak zabrane unosenja oruzja na javnim institucijama) jer cete mozda doci u iskusenja da ga upotrebite.
4. Nadjite vezu, jer u Srbiji je ocito da je vazno koga znas, a ne sta znas i sta ti treba.
Vreme je za nesto prozaicnije cekanje. Cekanje na dobijanje papira, raznih vrsta. Da bi shvatili o cemu pricam, da krenem od pocetka. Eto tako, nekako krajem 2007, devojka i ja resismo da se vencavamo. Sta ces, doslo nam. Odemo ti mi tako do maticara na nasoj opstini da se raspitamo za proceduru i papire. A kad tamo, a ono lepa zgrada, platila EU (kojoj necemo da pristupimo bez Kosova, jel'te) renoviranje, sredjivanje onih odvratnih sobicaka i pretvaranje istih u kubikulume i tako. Teta maticarka, lepa mladja zenica, plave kose, nadasve prijatna. Vreme je pred katolicki Bozic, tu negde oko 15-20. decembra 2007.
PROBLEM 1.
"Dobar dan."
"Dobar dan."
"Mi bismo hteli da se raspitamo oko zakazivanja vencanja."
"U redu. Sta bi ste hteli da znate?"
"Pa sve. Proceduru, termine, potrebne dokumente."
"Ok. Za pocetak, kada bi ste se vencali?"
"Pa u januaru, eventualno februaru."
"Aha, pa dobro, moram samo da proverim za termine, mada mi vec zakazujemo za taj period."
Gospodjica otkuca nesto po racunaru, par sekundi prostudira sliku na ekranu, pa rece:
"Dobro moze. Ima slobodnih termina. Recite mi, da li ste drzavljani Srbije?"
"Da, ali ja nisam rodjen u Srbiji. Imam i hrvatsko drzavljanstvo."
"Aha, a da li vam je krstenica upisana kod nas?"
"Molim? Ne."
"E onda ovako, evo vam ovaj papir (dodaje mi papir), tu vam pise sta vam sve treba da bi ste upisali hrvatsku krstenicu u knjigu rodjenih kod nas. Kad to zavrsite, dodjite pa cemo onda zakazati vencanje."
"Hvala lepo. Dovidjenja."
"Dovidjenja."
I tako, krenem ja kroz listu. A tamo, treba imati Krstenicu (na neo hrvatskom, gle cuda nije Krizanica, vec rodni list), uverenje o drzavljanstvu Srbije, uverenje o prebivalistu i fotokopija obe strane licne karte. OK, nije mnogo. Krenem ja tim redosledom.
Promenim nesto dinara u kune (50 kuna), otkucam molbu i posaljem sve to spakovano, preporucenom postom za Zagreb, mesto mog rodjenja. Malo sam strahovao kako ce to sve proci, sprocu cinjenice da za koji dan pocinju Bozicni i novogodisnji blagdani u Hrvatskoj, ali boze moj, sta bude bude.
Par dana pred (konvencionalnu, gregorijansku) Novu Godinu stize mi lep beli koverat. Pecat sluzbe maticnog ureda Medvescak, Zagreb, Hrvatska. Unutra uredno presavijen rodni list, sa sve hologramom i pecatom. Hvala lepo, gospodo iz Zagreba, bas ste divni.
Uletimo tako u praznike Nove Godine, (srpskog) Bozica i potonje julijanske nove godine (BTW SPC je pocetkom 20-tih godina XX veka inicirala, uz pomoc Milutina Milankovica prelazak na gregorijanski kalendar, ali na kraju iz nekog opskurnog razloga to sama nije prihvatila), te ja oko 14-15. januara zakljucim da su do sada sigurno drzavni sluzbenici uspeli da se otrezne od proslava i slavlja, pa resim da se prosetam do SIV-a na Novom Beogradu, gde se dobijaju uverenja o drzavljanstvu za nas nesrecnike rodjene van svete zemlje Srbije. Kad tamo, chitab na vratima kaze da od 01.11.2007. uverenja o drzavljanstvu mogu da se podignu u policijskim upravama i policijskim stanicama u mestu stanovanja. OK, super.
Koliko sledeceg dana, prosetam se ja do mog lokalnog MUP-a. Jedan fini gospodin, po objasnjenju moje potrebe, da mi formular da popunim, taksu da uplatim i potom da dodjem. Uradim ja to sve i imenovani gospodin mi odstampa uverenje, na cemu mu hvala.
Konacno ostade mi samo da izvadim uverenje o prebivalistu, o cijem besmislu cu da pricam u posebnom blogu ovde. Prosetam se tako prekjuce do Ljermontovljeve 10, u gradski MUP. Na prvom spratu, na oglasnoj tabli uputstvo sta treba (ne treba gotovo nista, formular i taksa, a cak i taksa nije obavezna za sve slucajeve). Popunim ja formular i stanem u petoljudsku kolonu (pet ljudi u jednom redu kolone) ispred dva saltera koji se time bave. I cekam, i cekam i cekam i tako nakon jedno sat vremena cekanja shvatim da se nisam pomerio ni metar. Gospodjice na salterima, po smrt poslati. Nikad da docekas da dodjes na red. Nista, kazem ja sebi, radi sluzba do 8 uvece, pa tako resim da, iako nezaposlen nisam besposlen, doci cu popodne kad oposlim neke druge poslove.
Oko 17 casova tog dana svratim ponovo. Pet ljudi u koloni ceka, jedan salter radi, super, nema guzve, sad cu to da zavrsim pa da idem kuci.
HA!!!!!
Ni gluplje pretpostavke, ni vece zablude. Zajapurena salterska sluzbenica, sa kraja cetvrte ili pocetka pete decenije svog zivota, kucajuci sa svoja dva magicna prsta, trudi se koliko moze da nam svima zagorca zivot. Prvi covek u redu tri uverenja, drugi cetiri, treci i cetvrti po jednu i ja jednu. Sve zajedno 10 uverenja traje sat vremena. Svaki podatak proverava se bar 5 puta, jer ne daj boze da se neki neprijatelj provuce, a znamo da neprijatelj nikad ne spava i da uvek hoce da poturi lazna dokumenta i napakosti nam. Konacno stizem na red i prvo pitanje pomenute sluzbenice bi:
PROBLEM 2
"A gde vam je uplatnica?"
"Gospodjo, na oglasnoj tabli pise da za potrebe upisa u maticne knjige rodjenih ne treba da se uplacuje taksa."
"A za koga vam je to?"
"Pa za mene."
"Kako to?"
"Rodjen sam u Hrvatskoj, imam hrvatsku krstenicu koji bih da upisem u nase knjige, pa mi treba uverenje o prebivalistu."
"Aha. Dobro." (staklena vratanca na salteru se zatvaraju, umalo mi ne uhvativsi prste pritom).
Desetak minuta potom postah ponosni vlasnik uverenja o prebivalistu. OK, ostala mi samo jos fotokopija, ali to mogu i u opstini.
Odjutros, dodjoh u opstinu, da i to zavrsim. Iskopiram L.K., pa kod maticarke. Nije ista ona kao od pre nove godine. Starija gospodja, farbane kose boje rdje, velike naocare.
PROBLEM 3
"Dobro jutro."
"Dobro jutro. Izvolite."
"Dosao sam da upisem krstenicu u knjigu rodjenih" (pruzam prikupljena dokumenta)
(Pregleda dokumenta) "OK, a za kad vam to treba?"
"Pa za kad moze?"
"Pa mi zakazujemo sad za mart."
"Cekajte, cekajte, upis u knjigu rodjenih zakazujete za mart?"
"Pa znate guzva je."
"Kako sad guzva je? Vasa koleginica mi je 10 dana pre nove godine rekla da to mogu odmah kad donesem papire. To je posao od 10 minuta. Nadjete knjigu, otvorite knjigu, upisete podatke, zatvorite knjigu."
"Da, ali imamo i hiljadu drugih predmeta. Znate, pocinje upis akcija, pa je guzva."
"Ali to nema veze sa upisom u knjigu rodjenih? Ne radite to valjda zajedno?"
"Pa da, radimo."
"Ali to su babe i zabe. Kakve to veze ima?"
"Dobro, dobro, a za sta vam ovo treba?"
"Treba mi za vencanje."
"Pa dobro, a za kad ste zakazali vencanje?"
"Pa nismo jos, jer mi je vasa koleginica rekla da prvo zavrsim upis u knjigu rodjenih, pa da onda zakazemo vencanje."
"Kako to?"
"Pa otkud ja znam? Tako mi je ona rekla pre Nove Godine."
"Dobro, onda da zakazemo vencanje, pa cemo tada da vas upisemo u knjigu rodjenih."
"A jel' to moze tako?"
"Pa da, da, da. A za kad bi ste vi zakazali vencanje?"
"Ne znam. Nismo se devojka i ja dogovarali, jer smo cekali da ja zavrsim ove papire."
"Auh. Pa gospodine, da se ja ne bih sad raspravljala sa vama, evo ja cu vama da zakazem da se vi vidite sa koleginicom sa kojom ste prvo razgovarali, pa se s njom dogovorite." (pruza mi papir sa zakazanim terminom za 24.01.2008.).
"Dovidjenja."
"Hmgrpmh #!#$@$#@%$#$$ (ustajem i odlazim besan kao ris).
Naravoucenije ove duge price, sa nesrecnim zavrsetkom:
1. Isplanirajte sve unapred bar 6 meseci do godinu dana, jer nikad ne znate kad moze da pocne upis akcija, ispis akcija, predizborna kampanja, nesto trece ili sta vec.
2. Ne upustajte se u dugacke razgovore sa drzavnom administracijom.
3. Ne dolazite naoruzani u zgrade sa drzavnom administracijom (tek sada u potpunosti razumem znak zabrane unosenja oruzja na javnim institucijama) jer cete mozda doci u iskusenja da ga upotrebite.
4. Nadjite vezu, jer u Srbiji je ocito da je vazno koga znas, a ne sta znas i sta ti treba.
Dobro dosli dragi gosti, a sta ste nam doneli?
Dragi posetioce mog bloga. Nekoliko reci pre pocetka tvoje zvanicne posete.
Kako nemam dovoljno para da placam psihijatra kojeg bih davio svojim pricama i problemima, resio sam da otvorim svoj blog, pa da vas, posetioce davim istim. Ovdena ce uglavnom biti blogova o svakodnevnom zivotu jednog nezaposlenog, ne vise tako mladog mastera arheologijie i njegovim vidjenjima i problemima sa kojima se svakog dana srece u ovoj lepoj nam drzavi S(v)rbiji, sa ili bez Kosova, pitanje je sad.
Ukoliko do sada nisi utekao vristeci i cupajuci kose uz recenicu "O ne, jos jedan od onih", kreni dalje, pa uzivaj ili ne, koliko je to moguce ili ne.
Pozdrav
Dzibril (u Kur'anu andjeo glasnik Gavrilo)
Kako nemam dovoljno para da placam psihijatra kojeg bih davio svojim pricama i problemima, resio sam da otvorim svoj blog, pa da vas, posetioce davim istim. Ovdena ce uglavnom biti blogova o svakodnevnom zivotu jednog nezaposlenog, ne vise tako mladog mastera arheologijie i njegovim vidjenjima i problemima sa kojima se svakog dana srece u ovoj lepoj nam drzavi S(v)rbiji, sa ili bez Kosova, pitanje je sad.
Ukoliko do sada nisi utekao vristeci i cupajuci kose uz recenicu "O ne, jos jedan od onih", kreni dalje, pa uzivaj ili ne, koliko je to moguce ili ne.
Pozdrav
Dzibril (u Kur'anu andjeo glasnik Gavrilo)
Пријавите се на:
Коментари (Atom)
